BEOGRAD – Predsedenik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić smatra da Srbiji preti ozbiljna kriza visokobrazovanih kadrova zbog „odliva mozgova“, ali ukazuje i da je stvorena klima da je bolje sve što je – izvan Srbije.
Broj visokoobrazovaih osoba koje su napustile zemlju porastao je 11 puta za poslednjih deset godina, a stepen povratništva mladih i obrazovanih je relativno nizak, rekao je Kostić za N1 na Biznis forumu na Kopaoniku, i objasnio da razlog vidi i u tome sto je u Srbiji napravljena atmosfera da je život sasmo negde drugde.
Predsednik SANU, međutim, smatra da mladi često odlaze i zbog toga što im nije dato objašnjenje koje mogućnosti imaju u svojoj zemlji, ali primećuje da ni u inostranstvu ne dobiju svi posao koji su sanjali.
U tom smislu pominje da su ga nedavno na jednoj konferenciji u Londonu, u tri restorana usluživali mladhici i devojke sa ovih prostora.
Srbiji je, uveren je predsednik SANU, neophodna pozitivna diskriminacija mladih, koji podseća da imamo partiju penzionera, ali da treba gledati i interese generacija koje dolaze i koje će jednog dana da zarađuju i za penzije drugima.
Objašnjavajući strahovanje od nedostatka visokobrazovanih kadrova Kostić predočava računicu prema kojoj „ukoliko polovina živorodene dece upiše fakultet, a 60 odsto od tog broja završi studije, to je 15.000 do 20.000 diplomiranih studenata, i to nije dovoljno da zadovolji potrebe za razvojem srpske ekonomije“.
Istovremeno, dodaje, struktura diplomaca ne odgovara tehnološkom vremenu u kojem živimo, jer tek 15 odsto studenata ima diplomu iz tehnološko-proizvodnih oblasti, a tek tri odsto iz oblasti poljoprivrede i veterine.
Kostić upozorava i na ekspanziju visokoškolskog obrazovanja niskog kvaliteta, potkrepljujući to podacima o konstantnom opadanju prosečne ocene tokom studiranja, a s druge strane, kako kaže, ni država, ni javnost, ni mediji, pa ni sam Beogradski univerzitet ne ističu činjenicu da se ta visokoškolska ustanova nalazi na Šangajskoj listi, odnosno da se studentima u dovoljnoj meri ne govori da upisuju jednu od 300 najboljih škola na svetu.
Mi smo, primećuje, jednostavno, uspostavili sistem u kojem tvrdimo da je sve što je sa strane – bolje.
„To je distorzija u mentalitetu i samopoštovanju koju ja ne mogu da razumem“, primećuje Kostić i dodaje da mu se čini da Srbija na neki način uživa u „talogu u kojem smo se igrom okolnosti našli“.
Neguje se estetika beznađa, primećuje Kostić, i to kroz medije, ali i razgovore ozbiljnih ljudi, pa tako neki ljudi koji su u ovoj i ovakvoj državi dobili sve svojoj deci kažu da ovde života nema.
Kostić to naziva nekom vrstom intelektualne nelojalnosti, dajući da se on sam ne bi vraćao iz inostranstva da misli da u Srbiji nema nade.
Osvrnuvši se na ulogu SANU u društvu, Kostiće je ocenio da Memorandum iz osamdesetih nije bio zvanični dokument Akademije, jer ga ona, tvrdi, nikada nije ni usvojila.
Taj dokument je otuđen i, kako kaže, zloupotrebljen kako bi SANU bila prikazana kao institucija koju čini „gomila arhaičnih nacionalista“.
Akademija, međutim, nije skup nikakvih mračnih, crnih, konzervativnih ljudi, već skup kreativnih ljudi koji vole ovu zelju, poznaju svet, jezike i žele da otvore Srbiju prema svetu, zaključio je Kostić.
