• Analize I Kolumne

    Кретање људи у Србији у ванредном стању

    Одлуком председника Републике, председника Владе и председника Народне скупштине, Република Србије је, од 15. марта 2020. године, у ванредном стању.

    О исправности овакве одлуке, тек ће се водити полемика. Ванредно стање није прогласила Народна скупштина јер није могла да се састане, а није се састала из разлога заштите здравља и спречавања ширења заразе. У другим земљама није тако. Парламенти заседају, у време текуће пандемије, широм Европе, од оног наднационалног (Европског) до парламената у Бањалуци или у лажној држави са седиштем у Приштини.

    Међутим, шта је – ту је. У овом тренутку, треба размишљати о заштити живота и здравља становништва и очувању других основних вредности друштва.

    Како функционише државни механизам Републике Србије у време ванредног стања? У ком делу је измењен редован правни поредак у земљи? Одговоре на наведена питања је могуће наћи у уредбама и другим одлукама које су донели државни органи пре и за време ванредног стања.

     

    Кретање људи

     

    Одмах по увођењу ванредног стања, донета је Уредба Владе и прописане мере којима се привремено одступа од зајемчених људских и мањинских права: овлашћено је Министарство унутрашњих послова да ограничи или забрани кретање људи на јавним местима, укључујући и ограничење кретања за појединце или групе са сумњом да су носиоци заразе, а забрањено је одржавање свих јавних скупова и прекинуте су изборне активности. (Требало је да се одрже избори током месеца априла.)

    Већ 19. марта о. г., поменута Уредба је допуњена тако да је обустављен путнички ваздушни саобраћај, а 20. марта обустављен је друмски међумесни превоз путника аутобусима, железнички и бродски путнички саобраћај. Сутрадан, обустављен је и градски превоз. За кршење поменутих забрана, предвиђене су новчане казне у високим износима.

    Међутим, ограничења кретања људи су предузета и раније. Већ 10. марта о. г., Влада је донела Одлуку којом је болест COVID-19 проглашена заразном болешћу чије је сузбијање од интереса за Републику Србију. Здравственим радницима је препоручено да не путују у земље у којима је жариште заразе. Притом је забрањено или ограничено кретање лица која долазе из тада болешћу најпогођенијих држава у Србију; из Италије, Кине, Швајцарске, Ирана и Јужне Кореје. Дан касније, забрана уласка лица из иностранства је прецизирана, тако да се односи само на поједине градове и регионе у поменутим државама. Два дана касније, забрана је проширена и на Румунију, а одређено је да се посаде теретних возила могу задржати у Србији до 12 часова. Већ 14. марта, проширен је списак земаља на које се забрана уласка односи, прецизиран поступак у вези с лицима која у Србију улазе ради обављања теретног саобраћаја, а уведен је и здравствени надзор за грађане Србије који улазе у земљу.

    Сутрадан, 15. марта, од када је на снази ванредно стање, забрањен је улазак у земљу странцима, а уведен је и двонедељни здравствени надзор за грађане који долазе из заражених подручја у свету. Сутрадан, здравствени надзор за грађане Србије који долазе из заражених подручја је продужен на 28 дана, а за све друге грађане који улазе у земљу, ма одакле, уведене је здравствени надзор од 14 дана. Од 18. марта на даље, решење о здравственом надзору се лицу на граничном прелазу изриче усмено, уз поуку о правном леку, а писмено се израђује само уколико странка то затражи. Од 19. марта о. г., више нема здравственог надзора у кућним условима; уводи се карантин. Прописано је, наравно, да се поменуте мере не примењују на сва лица; изузета су лица која достављају хуманитарну помоћ и слично.

    Од 20. марта, затворени су сви гранични прелази за улазак у Србију.

    Према Одлуци Владе од 24. марта, странцима који су се законито затекли у Србији у време ванредног стања, омогућен је даљи боравак.

    Министар здравља је, 17. марта о. г., донео наредбу којом налаже здравствени преглед и здравствено упозорење на граничним прелазима свим путницима који улазе у Србију, затим налаже да буде одређена референтна лабораторија за утврђивање присуства болести, налаже и образовање стручних тимова који ће пратити здравствено стање лица која би била смештена у карантин и ограничење слободе кретања и обавезне здравствене прегледе за лица која би могла бити заражена. Два дана касније, 19. марта, министар здравља је издао и наредбу којом проглашава епидемију заразне болести COVID-19 од већег епидемиолошког значаја.

    Од 21. марта о. г., наредбом Министра здравља, забрањено је свако окупљање грађана у затвореном простору коме присуствује више од пет лица. (Пре тога, постојала је забрана скупова у затвореном простору, прво више од сто, а затим више од педесет људи.)

    Министар унутрашњих послова је, 18. марта о. г., донео наредбу којом је забранио кретање лицима старијим од 65 година у насељима с преко пет хиљада становника, а у осталим насељима лицима преко 70 година, и то током читавог дана. Уведена је и забрана кретања свих лица од 20 часова увече до 5 часова сутра ујутру. Од 21. марта, забрањено је кретање и у парковима и другим површинама за рекреацију и спорт. Од 22. марта, забрана кретања важи од 17 часова. Још увек није објављена одлука о забрани кретања викендом после 15 часова, али знамо да је и то прописано.

    За кршење забране кретања, предвиђена је, изричито, истовремена и кривична и прекршајна одговорност, што одудара од досадашњих законских решења.

    Према изнетом, данас, 30. марта 2020. године, грађани Србије и странци који су се овде законито затекли у овим злим временима, имају слободу кретања унутар и између насељених места у периоду од 5 до 17 часова (викендом до 15 часова), без окупљања и без боравка у парковима и другим површинама за спорт и рекреацију. Грађанима је ускраћен сваки јавни путнички саобраћај. Из земље је могуће изаћи, бар што се тиче државе Србије, али су препреке за тако нешто велике; и друге земље су увеле мере здравственог надзора, карантина и ограничења кретања.

    Наши најстарији грађани не могу да изађу на улицу, осим недељом рано ујутру, ради набавке намирница, већ дванаест дана.

    Јасно је да поменута ограничења у великој мери ометају привредни и друштвени живот у Србији. До када ће бити тако, зависи од даљег тока пандемије.

    ДК

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com