Gradovi

Krijumčarenja mesa najčešće na jugu, ali ne više nego ranije

BEOGRAD – Carinska služba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju, pokazuju podaci Uprave carina.

Uglavnom se radilo o mesu iz robnih rezervi, koje je na KiM ušlo preko Albanije i Makedonije, a bilo je namenjeno „sivom tržištu“, odnosno preprodaji na pijacama i buvljacima, kažu u Upravi carina.U toj instituciji, navode međutim, da nisu primetili da se ta pojava u poslednje vreme, događa učestalije nego ranije.

Najsvežiji primer dogodio se pre nekoliko dana kada su carinici u sklopu mera pojačane kontrole prometa mesa u Vranju sprečili tri pokušaja krijumčarenja i oduzeli gotovo tonu duboko zamrznute piletine poreklom iz SAD i Brazila.

Ista osoba tri puta je pokušala da krijumčari meso.

U Upravi carina kažu da to jeste neobično, ali da ipak nije nemoguće.

„To su osobe koje se time bave u određenom periodu dok im to donosi očekivani profit. Ono što je nama kao službi značajno je da je slučaj zaplene gotovo tone zamrznute piletine u Vranju rezultat mera pojačane kontrole prometa mesa koje smo najavili pre nekoliko dana“, kažu u Upravi.

Kada je reč o hrani, odnosno namirnicama biljnog i životinjskog porekla, u postupku redovnog uvoza je obavezna kontrola granične veterinarske i fito-sanitarne inspekcije, jer bez propisane isprave o ispravnosti koju one izdaju ni meso, a ni druge namirnice namenjene ljudskoj ishrani ne mogu da uđu u zemlju.

Kako objašnjavaju u upravi, ne postoji kategorija “nelegalno uvezene“ robe, već ukoliko je “nelegalna“, roba, to znači da je zapravo prokrijumčarena.

„Za takvu robu nisu plaćene dažbine i nju ne prati dokumentacija koja bi bila garant njene zdravstvene ispravnosti. To znači da ne može da se desi da nešto što se legalno uvozi preko za to određenih graničnih prelaza “prođe“ bez kontrole i kompletne prateće dokumentacije“, objašnjavaju u Upravi carina.

Što se tiče dalje procedure, ukoliko carinski službenici otkriju krijumčareno meso, bilo na prelazu ili u dubini teritorije, oni ga oduzimaju i predaju inspektorima Uprave za veterinu.

Potom inspektori uglavnom nalažu uništenje takvog mesa ili ukoliko ustanove da je još uvek za upotrebu, upućuju ga u Zoološke vrtove za ishranu životinja.

Protiv osobe koja je pokušala da krijumčari bilo koju robu pokreće se prekršajni postupak, čiji je ishod najčešće novčana kazna i istovremeno zaštitna mera oduzimanja robe.

Ukoliko se, ipak dogodi da ista osoba više puta bude „uhvaćena“ u prekršaju, slede ozbiljnije sankcije- policija pokreće i krivični postupak.

Takav primer kazne je upravo slučaj krijumčarenja mesa u Vranju.

Kako kažu u Upravi carina, do sada se ispostavilo da se krijumčarenjem bave upravo oni koji ne vode mnogo računa o tome kakve posledice to može izazvati nego se prevashodno rukovode time koliko to novca donosi.

Foto Tanjug/J.Pap, ilustracija

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh