Док са једне стране Европа не може да се договори о мерама и заузме јединствени став према избегличкој кризи, посао „цвета” криминалцима за чијим „услугама” кријумчарења потражња расте сразмерно броју миграната који беже из ратом захваћених подручја. Иако избегличка криза није утицала на свеукупни криминал у Србији, несрећу стотина хиљада миграната користе људи са друге стране закона који су у кријумчарењу видели уносан „посао”. Због тога је у последњих годину дана било далеко више шверцера људи.
Према подацима МУП-а Србије, у првих 11 месеци 2015. забележено је 79.771 кривично дело општег криминала, што је за 4.157 мање него 2014. Међутим, број спречених илегалних прелазака државне границе за десет месеци прошле године је скоро четири пута већи него претходне. У истом периоду је откривено 358.885 ирегуларних миграната, што је за око 15 пута више у односу на целу 2014.
Према подацима Управе граничне полиције прошле године је због кријумчарења људи поднето 750 пријава против 1.200 особа. Овим пријавама су у више од 90 одсто случајева обухваћени држављани Србије и Бугарске, који су пружали услуге транспорта ирегуларним мигрантима.
Избеглице ће све више постајати жртве кривичних дела кријумчара, разних „ситних” криминалаца, као и свих оних који на био који начин хоће да се о њих окористе, сматра Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. То ће, мишљења је Ђуровић, бити још већи проблем него до сада, јер од јануара они у Србији могу да добију само транзитне или папире о израженој намери за азил.
„Транзитни папири важе три дана и са њима могу само да прођу кроз Србију. Управо то је проблем, јер не прођу сви кроз нашу државу већ их Хрвати заустављају и бирају кога ће да приме. Велики број људи, када истекне 72 сата, без папира остаје овде. То је велики ризик да постану жртве и дођу у руке кријумчара, што је најчешће и случај. Осим тога што су мете кријумчара и разних криминалаца, имамо назнаке чак и сексуалне експлоатације избеглица. Мигранти су жртве кривичних дела, а то ће се погоршавати са нарастајућом кризом”, оцењује Ђуровић за „Политику”.
Према подацима МУП-а у кријумчарење миграната укључене су и организоване криминалне групе, а више десетина њихових чланова процесуирано је у последње три године.
„Већина ових група функционише на међународном нивоу, ослањајући се на контакте у државама порекла ирегуларних миграната и у дијаспори, у државама транзита и дестинације. Оне ирегуларним мигрантима омогућују улазак, кретање и легализовање боравка на територији ЕУ. Осим тога, организују им транспорт и смештај, фалсификовану документацију”, наводи МУП.
Карактеристично за ове криминалне групе у Србији је да нису хијерархијски организоване, већ функционишу по принципу „ћелија” које међусобно сарађују често мењајући чланове и њихове улоге. Одабир чланова зависи од њиховог познавања „улоге” дуж кријумчарске руте или места одакле ирегуларни мигранти полазе ка крајњој дестинацији.
Посебан проблем је појава да поједини тражиоци азила преузимају улогу организатора криминалних група, проналазећи у прихватним центрима заинтересоване за илегално пребацивање на територију земаља ЕУ. Отежавајућа околност приликом откривања организатора и чланова оваквих група је њихова међусобна комуникација на урду и паштру језицима, за које не постоје преводиоци, напомиње се у полицијском документу.
Коришћење најсавременијих средстава комуникације, корупција, као и изузетно висок степен прилагодљивости полицијским активностима и изменама законодавства, додатно отежавају посао полиције. Чланови група углавном никада не ступају у непосредан контакт са особама које кријумчаре. За сигурнију комуникацију користе не само мобилне телефоне већ и различите интернет апликације као што су скајп, вајбер и воцап. Такође, возе се јавним превозом или таксијем, не изнајмљују објекте за смештај, већ користе хотеле и центре за смештај тражилаца азила, док као водиче преко границе ангажују локално становништво.
„Висок ризик од ове криминалне активности произилази из тешкоћа утврђивања и доказивања организованости ирегуларне миграције”, закључује МУП у свом документу.
Највећи изазов за безбедносне службе и полицију, од настанка избегличке кризе, јесте да препознају ризик од инфилтрације терориста међу избеглице. Ово питање било је најактуелније после терористичких напада у Паризу у новембру прошле године, када је поред једног од терориста који се разнео у близини стадиона нађен сиријски пасош са именом особе која је прошла мигрантском рутом и кроз нашу земљу.
У МУП-у и безбедносним службама уверавају да је Србија, за сада, у том смислу безбедна, да не постоје индикатори који би указивали на евентуалне терористичке нападе, напомињући да се избеглице евидентирају и контролишу приликом уласка и да је та контрола однедавно и појачана.
„Додатно, прихватање избеглица у зависности од квота које ЕУ одреди свакако ће бити нови безбедносни изазов за нашу државу. То такође може да утиче на повећање броја коруптивних кривичних дела и злоупотребе положаја”, наводи наш саговорник из безбедносних служби.
