BEOGRAD – Dogovor sa misijom MMF-a da se povećaju plate zaposlenima u javnom sektoru i da se penzionerima do kraja godine dodeli jednokratna pomoć od oko 6.000 dinara, kao i o povećanju penzija od početka naredne godine je krucijalni dokaz velikog uspeha ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije koju sprovodi Vlada Srbije, a koji je na ovaj način potvrdio i MMF, izjavio je dr Vladimir Krulj, ekonomski savetnik u Vladi Srbije i profesor na Univerzitetu u Luvenu, Belgija.

„Ovaj dogovor omogućila je i činjenica da je na kraju oktobra budžet Srbije u suficitu od oko 250 miliona evra, a bio je planiran i sa MMF-om dogovoren deficit od oko 900 miliona evra“, naglasio je Krulj.

On je dodao da „treba istaći da je Međunarodni monetarni fond konzervativna institucija, koja insistira pre svega na pitanjima fiskalne stabilnosti, i koja je u sličnim aranžmanima širom sveta veoma retko pristajala da se uštede ostvarene u okviru realizacije aranžmana iskoriste za povećanje potrošnje i primanja građana“.

Zbog toga je ovaj dogovor sa Fondom izuzetno značajan, čak i istorijski, i predstavlja veoma jasno priznanje izuzetnim rezultatima Vlade Srbije u realizaciji fiskalne konsolidacije i programa ekonomskih reformi, rekao je Krulj.

Veoma je značajna i činjenica da je Srbija u nepune dve godine realizacije aranžmana sa MMF-om skoro u potpunosti ispunila planirano strukturno prilagođavanje od 4 odsto, koje je inače prema aranžmanu bilo planirano da bude ostvareno do kraja naredne godine.

„Isto tako je važno da je od ostvarenih fiskalnih rezultata u povećanju prihoda i smanjenju rashoda od oko milijardu evra, čak preko 50 milijardi dinara strukturno i dugoročno održivo što je izuzetno veliki rezultat za našu zemlju“, istakao je Krulj.

On je naglasio da su rezultati fiskalne konsolidacije omogućili da se mnogo ranije i na mnogo nižem nivou uspostavi kontrola nad javnim dugom, koji je na kraju septembra bio ispod 71 odsto BDP-a.

„Da potsetimo, pre početka aranžmana sa Fondom bilo je planirano da se javni dug održi na nivou od oko 80 odsto BDP-a. Sada se projektuje da javni dug ne bi trebalo da bude veći od 73-74 odsto BDP-a, što je značajno bolji rezultat od onoga što je planirano“, rekao je Krulj i dodao da je Vlada Srbije ozbiljno posvećena i restrukturiranju javnog duga, odnosno zameni skupih kredita onim jeftinijim odnosno onim sa manjim kamatnim stopama.

Srbija je u procesu fiskalne konsolidacije uspela da svede budžetski deficit ispod dva odsto BDP-a, što je znatno bolje od kriterijuma iz Mastrihta koji se traže za punopravne članice EU (deficit od 3 odsto BDP-a.), ukazao je profesor Krulj i dodao da je Srbija u proteklom periodu fiskalne konsolidacije uspela da ostvari znatno veći privredni rast od očekivanog

„Da potsetimo da je u prošloj godini Srbija ostvarila rast od 1,8 odsto, a da bi u ovoj godini taj rast mogao da bude blizu 3 odsto BDP-a, a u narednim godinama, čak i prema procenama međunarodnih finansijskih institucija, i osetno veći od ovih stopa.

To će omogućiti i realan rast prosečnih plata i penzija u Srbiji u narednom periodu“ rekao je Krulj i istakao da ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija na listi „Doing Busineš“ Svetske banke i u ovoj godini napravila dodatni skok sa 54.-og na 47. mesto rang liste oko 190 zemalja sveta po kvalitetu ambijenta za poslovanje.

„Srbija je ponovo ostvarila najveći rast među zemljama regiona na ovoj rang listi, i ozbiljno se primakla zemljama regiona koje su članice EU, poput Hrvatske, Rumunije i Bugarske „ dodao je Krulj.

To su realni pokazatelji uspeha ekonomskih reformi koje sprovodi Vlada Srbije i na osnovu kojih je Srbija postala jedna od ekonomskih najdinamičnijih zemalja ne samo regiona, već i čitave Evrope, zaključio je dr Vladimir Krulj.

Foto Tanjug/video, arhiva