Овогодишња пролећна сетва највероватније ће почети средином марта. Очекује се да ће бити посејано више од два милиона хектара, а на половини те површине биће – кукуруз. Сојом и сунцокретом биће посејано 180.000 хектара, а шећерном репом око 60.000 хектара ораница. Стандардно се очекују и велике површине под поврћем и индустријским биљем (по 250.000 хектара). Стручњаци напомињу да су ово свакако планови, а да ли ће бити реализовани зависиће од потреба тржишта и кретања цена.
Сетвена политика није знатније мењана последњих година и Србија ће поново имати највеће површине под кукурузом. Аграрни аналитичар Војислав Станковић истиче да је производња кукуруза и даље економски најзначајнија за пољопривреду и привреду наше земље.
У бруто оствареној вредности пољопривредне производње кукуруз учествује и до 25 одсто што је велики удео с обзиром на смањену домаћу потрошњу и кризу у сточарству. Каже да стратегију не треба мењати и поред тренутних вишкова кукуруза у силосима (због ниске откупне цене). Досадашњи мотив за повећаном производњом углавном је био стабилна откупна цене јер се ова житарица доста извози.
Треба ли Србија да направи заокрет у планирању производње и шта би могли да буду наши нови правци у развоју аграра?
– Треба смањи површине под житом и повећати производњу индустријског, сточног и крмног биља, поврћа и посебно јагодичастог воћа – каже Станковић. Донекле је Србија већ прихватила савремене трендове што се најбоље види по повећаним површинама под сојом, сунцокретом и шећерном репом. Посебно су порасле површине под сојом (за 45 процената у односу на седамдесете године) а њен просечни принос чак је мало већи и од европског просека. Наш саговорник каже да је Србија, захваљујући преференцијалним погодностима које има у извозу шећера на тржишту ЕУ, последњих година остварила и значајнији раст производње шећерне репе, али да би ту шансу могла још боље да искористи. Прошле године извоз је био мањи због пада цена шећера на светском тржишту за око 15 одсто, али нам је и производња репе била мања.
– Произвели смо 290.000 тона што је на самој граници потреба домаћег тржишта и извоза. До 2017. године наша преференцијална квота је 182.000 тона на тржиште ЕУ. Не користимо довољно могућности које нам се нуде – истиче.
Стручњаци још напомињу и да ће трошкови овогодишње сетве бити већи за око 20 одсто у односу на претходну годину и то због раста цене хемије – минералног ђубрива, хербицида и пестицида. То неће значајно утицати на цене финалних производа јер на њих доминантно утичу светске цене.
