Србија креће у дипломатску противофанзиву након последњих потеза Приштине која покушава да Београд оптужи не само за масовне злочине и силовања него и за геноцид над косовским Албанцима током 1999. године. Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун најавио је јуче да ће написати писмо члановима српског кокуса да, уколико могу, организују да Србија члановима Конгреса представи чињенице о дешавањима тих година на Косову како би тако парирала приштинској пропаганди.
Крајем прошлог месеца, подсетимо, у Одбору за спољне послове комитета Представничког дома америчког Конгреса одржан је панел о ратним злочинима на Косову током сукоба 1998. и 1999. године. Организатор овог јавног слушања били су председник одбора Елиот Енгел и председавајућа Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси, обоје дугогодишњи албански лобисти. Главна говорница на овом јавном слушању била је бивша председница Косова Атифете Јахјага. Алудирајући на наводни геноцид који су починиле српске снаге, она је рекла да је режим Милошевића у том периоду убијао мушкарце и жене, без обзира на њихове године, „у операцијама од куће до куће”.
То је, међутим, само једна у низу приштинских акција у последње време. Само неколико дана после незваничне вести да ће међу онима против којих ће Специјални суд за злочине ОВК у Хагу подићи оптужнице, бити и Хашим Тачи и Кадри Весели, председник косовске скупштине послао је писмо Конгресу САД тражећи од Вашингтона „формално признање историјске неправде” која је учињена његовом народу. Весели је, наиме, тражио да се донесе резолуција којом се осуђују „злочини против човечности који су се догодили на Косову” током сукоба 1998–1999. године. Писмо је послато Ненси Пелоси и Елиоту Енгелу. А пре неколико дана, у скупштини Косова је покренута иницијатива за формирање међународног трибунала који би се бавио, како је речено, ратним злочинима српских снага на Косову.
Све ове потезе Приштине Дрецун види као чисту пропаганду, али и тактику да скрену пажњу са злочина које су они починили. „Креатори ове кампање су управо они који су суочени с позивима специјализованих судова и то су они који ће, надамо се, бити и оптужени за најтеже злочине”, рекао је Дрецун, преноси Танјуг. Приштина на овај начин, сматра он, покушава да потпуно онемогући наставак дијалога с Београдом, али Србија, како каже, неће подлећи притисцима да призна независност Косова. Дрецун објашњава и да Приштина нема никакав механизам да формира неки међународни суд. Једино, како каже, ако имају подршку да се „надува” прича о наводном геноциду српске стране како би потом прогласили општу амнестију и тако избегли процесуирање.
И Новак Лукић, дугогодишњи адвокат пред Хашким трибуналом, сматра да Приштина не може да формира такав трибунал. Међународна заједница је, како каже, уморна, али и неће да се излаже таквим трошковима. Лукић верује да ће они пре да врше велики притисак на Београд, али и на Приштину, да се пред нашим и косовским судовима процесуирају ратни злочини.
Тренутно, иначе, на списку Приштине има 57 Срба који се терете за наводне ратне злочине. После одлуке Еулекса да се потпуно повуче из судства на Косову и предмете преда косовском правосуђу, на списак осумњичених за ратне злочине је додато још 13 Срба. Према косовским законима, никоме се не може судити у одсуству тако да би се могло од Приштине очекивати да чак тражи од Београда да јој изручи неке осумњичене.
Идеја о формирању специјалног суда који би се бавио само злочинима српских снага на Косову није нова, само је оживљена ових дана. Први је за ту идеју лобирао још 2017. године Елиот Енгел. Било је то, дакле, две године после формирања суда за злочине ОВК који, иначе, ни до данас није подигао ниједну оптужницу.
Као сенатор, Енгел је упутио низ питања тадашњем државном секретару Рексу Тилерсону и заменику државног секретара Џону Саливену. „Да ли сте питали Владу Србије да ли ће кривично гонити починиоце масакра или ће бити потребан неки облик међународног суда”, питао је Енгел у свом писму америчким званичницима, додајући да је „дубоко забринут због недостатка правде за убиства и злочине почињене од стране Владе Србије током и после косовског рата”.
Он је још 2015. Приштину убеђивао да прихвати формирање Специјалног суда за ратне злочине ОВК јер „између два лоша решења – специјални суд, или суд УН – између два зла, Косово треба да изабере мање зло, а то је формирање специјалног суда од стране локалаца, а не да то остане на УН” уз опаску да „није фер” што се тај суд уопште формира. Енгел, коме је Приштина одала захвалност, између осталог, и тиме што се његов лик нашао на поштанској маркици, имао је од лобирања за Косово, пишу медији, велику материјалну корист.
„Енгел има дуплу мотивацију. Велики донатори његове претходне кампање су Албанци, попут Харија Бајрактарија. Он је тим новцем, између осталог, изградио своју позицију у самој странци. Наиме, по америчком закону, чланови Конгреса могу да пребацују средства другим демократским кандидатима и тако је Елиот то ефикасно користио да би се позиционирао у странци. Друго, он има већи број гласача који су албанског порекла тако да је и њему интерес да ти бирачи буду задовољни. Дугогодишњи је пријатељ с кључним Албанцима у САД, не само с Бајракаријем него и с главним лобистом Џозефом Диогардијем, који предводи једну од најбоље организованих албанских невладиних организација. Његова жена се често појављује као сведок пред Конгресом. Дакле, имамо ту спрегу личних односа, финансија и гласача. То су све јаки мотиви за било ког члана Конгреса”, објашњава за „Политику” Обрад Кесић, аналитичар из Вашингтона, уз опаску да још није видео да се неко озбиљније бавио тачним износима које је Енгел добио и на шта их је потрошио.
Према његовим речима, САД толеришу и неке противзаконите ствари. Наиме, како каже, има индиција да се људи који нису легално у САД, немају држављанство, а припадају албанској заједници више година појављују као донатори што је потпуно нелегално. „Али држава неће озбиљно да се бави тим питањем и то пролази. Истовремено, видимо хајку на Трампа и сваки контакт који је његова кампања имала са странцем. А у америчким медијима се онда наводи да је имао користи од тих контаката и подсећа да закон не допушта било какву корист за једну политичку кампању од стране особа које немају легалан боравак или држављанство у САД”, каже Кесић.
Велику материјалну корист од „љубави” према Албанцима имала је и бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт. Како су недавно објавили неки медији, једна од најватренијих заговорница агресије на СРЈ 1999. године зарадила је двадесет милиона евра од продаје „Телекома Косова”. Прашки портал „Парламентарни лист” наводи да се Олбрајтова водила искључиво личним разлозима у свом залагању за бомбардовање и стварање такозваног независног Косова. Наводи се да је она, захваљујући блиским везама с лидерима ОВК, пре свега с Тачијем, приватизовала косовску телефонску компанију „Ипко”, а коју је њена компанија касније продала словеначком оператеру „Телеком Словенија”. Процедура продаје телефонске компаније била је уређена тако да на конкурсу победи „Олбрајт капитал менаџмент”. Након преузимања, Олбрајтова је компанију продала за 20 милиона евра.
Стефановић у Вашингтону с Палмером и Ератом
Потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић разговарао је у Вашингтону, на одвојеним састанцима, са замеником помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања у Стејт департменту Метјуом Палмером и замеником главног директора за европске послове у Националном савету за безбедност САД Џоном Ератом. Стефановић је, преноси Танјуг, саговорнике упознао с безбедносном ситуацијом у Србији, а на састанцима је било речи и о ситуацији у региону.
