Прошле године купине су се нашле на листи првих пет извозних пољопривредних производа у државе Европске уније. Испред те воћке били су само – кукуруз, малина, шећер и сојино уље. Мада звучи изненађујуће, за познаваоце тржишта ово није новост. Кажу да је то бобичасто воће, пореклом из Србије, а од којег смо лане приходовали чак 35 милиона долара, у последње време све траженије на страним тржиштима.
Да смо међу највећим светским извозницима малина широј јавности је углавном познато. Ретко ко, међутим, зна да је Србија, која годишње произведе у просеку око 30.000 тона купина, на првој позицији у европској конкуренцији. На светским ранг-листама, после САД и Мексика, заузимамо треће место.
Као и у гајењу малина највећи конкурент у Европи нам је Пољска која због прошлогодишње суше бележи пад производње. Пољаци такође имају и све израженији проблем са проналажењем радне снаге. Купина се код нас највише гаји у Мачви, Поморављу, Подрињу, чачанском и поткопаоничком крају. Ово воће у последње време било је атрактивно пољопривредним произвођачима. Пре свега због откупне цене, која је последње три, четири године била у порасту што је била и тенденција на светском тржишту. Цена купине тако је достигла релативно добрих 100 до 110 динара по килограму. Ипак, постоје и не тако успешни периоди за произвођаче. Било је сезона када су откупљивачи за њу нудили и упола нижу цену. За ово воће карактеристичне су осцилације у производњи што зависи од могућности пласмана у извозу.
– Наиђу периоди када због ниске цене произвођачи немају интереса да беру купину, па чак и крче вишегодишње засаде. Тако су се смањивале површине под купином, да би се у појединим годинама, када се укаже могућност већег извоза, обнављали засади – објашњава аграрни аналитичар Војислав Станковић.
У Србији је најзаступљенија купина „чачанска бестрна”, сорта створена у Институту за воћарство у Чачку. Плодови су изузетно крупни и меки, а недостатак је то што приликом замрзавања мења боју из црне у црвену, што потрошачи тешко прихватају. Стручњаци зато истичу да произвођачи треба да уводе савремене технологије, али и нове квалитетније сорте које боље подносе транспорт.
Као и у случају са извозом малина проблем је што немамо прерађивачке капацитете. Поражавајуће је што и ово воће пласирамо готово сто одсто залеђено. Тако пропуштамо могућност да увећамо приходе од продаје готових производа. У ЕУ се купина углавном прерађује у сокове, пирее, пасте… У северној Европи у супермаркетима килограм свежих купина достиже цену и 20 евра.
Поред малине и купине у Србији је, сазнајемо, све атрактивнија и производња рибизли. Производња тог воћа имаће добру перспективу у наредним годинама.
