Svet

Kurdsko pitanje van kontrole Turske

Posle eksplozije u centru Ankare

* SAD se nisu odazvale pozivu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da izaberu „Turska ili Kurdi“ * Radnička partija Kurdistana kaže da nema nameru da svoje delovanje prenosi iz jugoistočnih oblasti Turske većinski naseljenih Kurdima „na teritoriju Turske“

Autor: Ruža Ćirković

Ankara, Moskva, Vašington, Berlin

Turski premijer Ahmet Davutoglu juče je optužio vojno krilo kurdskog Demokratskog saveza u Siriji za eksploziju automobila-bombe koja se u sredu uveče dogodila na prometnoj raskrsnici u Ankari, u blizini turskog parlamenta i Generalštaba i odnela 28 života, uglavnom turskih oficira koji su se vraćali u svoj hotel.

„Juče sam kontaktirao s predsednikom, u toku noći smo dobili informaciju od naših obaveštajnih službi. Izvršioci terorističkog akta su poznati. To su ljudi povezani sa snagama samoodbrane (vojno krilo Partije demokratskog saveza), a neposredni izvršilac terorističkog akta je Sirijac Salih Nedžar. Uskoro će biti poznati svi detalji terorističkog akta. U okviru istrage zadržano je devetoro ljudi“, rekao je Davutoglu.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da se Turska neće ustezati da koristi svoje pravo na samozaštitu „u svakom momentu, na svakom mestu i u svakom slučaju“. „Neka niko i ne pomisli da ćemo se mi povući. Na svaki pucanj sa te strane (pozicije sirijskih Kurda) odgovorićemo mnogostruko“, rekao je Erdogan.

Turski premijer Ahmet Davutoglu otkazao je zbog eksplozije koja se u sredu dogodila u Ankari svoj za juče zakazani susret sa šefovima država članica Evropske unije u Briselu, a u vezi sa izbegličkom krizom.

Turska optužuje kurdsku partiju Demokratski savez da snabdeva oružjem Radničku partiju Kurdistana, koja se, kao i vojno krilo Demokratskog saveza, u Turskoj tretira kao teroristička. Obe kurdske partije i ona u Siriji i ona u Turskoj demantovale su svoju vezu sa eksplozijom u Ankari. Šef Demokratskog saveza Salih Muslim Muhamed izjavio je: „To je najsavršenija neistina. Nema nikakve veze Kurda sa tim što se dogodilo u Ankari. To, što se tamo dogodilo, u vezi je s borbom Turske s Islamskom državom, čiji elementi žive u Turskoj.“ I jedan od lidera Radničke partije Kurdistana DŽemil Bajik izjavio je da ta partija sa eksplozijom nema veze niti zna „ko je to uradio“. Ali, iako je priznao da eksplozija u Ankari može biti osveta za masovna ubistva koja vrše turske snage bezbednosti u oblastima Turske koje naseljavaju Kurdi, Bajik je rekao da Radnička partija Kurdistana nema nameru da svoje delovanje prenosi iz jugoistočnih oblasti Turske većinski naseljenih Kurdima „na teritoriju Turske“ odnosno u oblasti van kurdskih. On je najavio da će PKK svoju borbu u planinama i gradovima na jugoistoku intenzivirati.

Analitičari smatraju da je promenom odnosa snaga na Bliskom istoku ishodovanom ruskom intervencijom u Siriji i naročito, napredovanjem sirijskih vladinih snaga i sirijskih Kurda poslednjih nedelja severno od grada Alepa ka sirijsko-turskoj granici, Turska izgubila kontrolu nad kurdskim pitanjem. Tursku, smatra se, naročito brine mogućnost da Kurdi u Siriji dobiju autonomiju, Kurdi u Iraku je već imaju… Procenjuje se da u Turskoj živi do 12 miliona Kurda, u Iranu do osam miliona, u Iraku oko 6,5 miliona i u Siriji do tri miliona.

Ankara je decembra prošle godine uvela policijski čas u nizu oblasti na jugoistoku Turske, koje su naseljene Kurdima, gde se nastavljaju krvavi ulični sukobi između turskih snaga reda i boraca u Turskoj zabranjene Radničke partije Kurdistana. Generalštab Turske je objavio da je od objavljivanja antiterorističke akcije, sredinom decembra, likvidirano 850 kurdskih aktivista, dok predstavnici Radničke partije Kurdistana tvrde da se uglavnom radilo o žrtvama među mirnim stanovništvom.

Turska je prošle nedelje počela bombardovanje kurdskih pozicija na severu Sirije, a juče je Generalštab Turske saopštio: „Juče, dva sata posle terorističkog akta u Ankari sprovedena je vazdušna operacija u regionu Haftanip u Severnom Iraku, koja je trajala jedan sat. Cilj napada bila je grupa od 60-70 ljudi, među kojima su i rukovodioci terorističke organizacije (RPK)“.

SAD nisu obećale pomoć Turskoj i Saudijskoj Arabiji u njihovoj najavi kopnene operacije u Siriji, mada ruski izvori tursku vojsku optužuju da je već ušla na teritoriju Sirije pod izgovorom pravljenja šatora za izbeglice. SAD se nisu odazvale pozivu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da izaberu „Turska ili Kurdi“. Međunarodnoj koaliciji predvođenoj SAD Kurdi su najozbiljniji kopneni oslonac u Siriji u borbi s Islamskom državom. Pritisnuta političkim posledicama izbegličkog talasa, koji je zahvatio pre svega Nemačku, i u tom pitanju veoma zavisna od Turske, nemačka kancelarka Angela Merkel predložila je da se stvori zona zabranjenog leta nad Sirijom. Moskva je ocenila da to nije predlog Nemačke nego Turske i odbacila ga, a nisu ga podržale ni SAD ni NATO.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh