BEOGRAD – Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak rekao je danas da odluka o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji ne predstavlja lošu vest i pozitivno je ocenio tok reformi u našoj zemlji na putu ka Evropskoj uniji.
Lajčak, koji danas boravi u poseti Beogradu, rekao je da lično ne očekuje da odluka o izborima nekako zakoči ili uspori proces evropskih integracija Srbije.
„To (izbore) ne doživljavam kao neku lošu vest jer nije potrebno donositi neke dramatične političke odluke ili neke velike zakone. Sada je potreban rad stručnjaka i on treba da se nastavi“, kazao je Lajčak novinarima uoči predavanja koje je na Fakultetu političkih nauka održao na temu evropskih integracija Srbije.
Potpredsednik vlade i ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke primetio je da parlamentarni izbori inače uvek usporavaju političke procese u bilo kojoj zemlji, te da je to prirodno.
Pozitivno ocenivši tok reformi u Srbiji na njenom putu ka EU, poručio je da će Slovačka, koja od 1. jula preuzima predsedavanje Savetu EU, dati podsticaj da Beograd otvori još pregovaračkih poglavlja.
„Jasno vidim da je Srbija u pozitivnom smislu prelomila mentalno što se tiče evropskog puta, jer godinama se govori o tome da je to prirotet, ali konkretni koraci nisu na to ukazivali“, rekao je Lajčak.
On je istakao da sadašnja vlada jasno pozuje da je to prioritet i poručio da sada taj proces mora da bude ozbiljan, „a ne da se politizira i da se od toga pravi neka trka ili nekakva PR kompanija“.
Prema njegovim rečima, nije važno koliko će se pregovaračkih poglavlja otvoriti, već ih je bitno zatvoriti i napredovati na ozbiljan način.
„Srbija je na dobrom putu, ozbiljno je doživljavana u Briselu i u evropskim porestonicama. Drago mi je da smo konačno otvorili dva poglavlja i mislim da je greška, čak sramota EU, da je trajalo dve godine od otvaranja do faktičkog otvaranja tog procesa, ali svestan sam da Srbija ima intelektualni i administravni kapacitet i da brzo napreduje u tom procesu“, rekao je Lajčak.
On ukazuje da je bitno što pre otvoriti poglavlja 23 i 24, ali i da bi još nekoliko poglavlja moglo biti otvoreno tokom 2016.
„Od 1. jula Slovačka preuzima predsedavanje Savetu EU. Mi smo privrženi ciklusu proširenja i otvoreni smo da dalje idemo u tom procesu, ali tu je ključan stav Evropske komisije da je Srbija spremna da otvori poglavlja. Verujem da bismo mogli i više poglavlja da otvorimo, ali ne bih da spekulišem koja bi to poglavlja bila“, naveo je Lajčak.
On se osvrnuo i na ulogu Srbije u regionu, ocenivši da se Vlada Srbije ponaša veoma korektno i konstruktivno prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj.
„Srbija doprinosi stabilizaciji unutrašnjih odnosa u BiH i uticaj koji je Beograd uvek imao i ima se danas koristi u pozitivnom smislu, što nije uvek bio slučaj“, istakao je šef slovačke diplomatije.
lajčak smatra da je bitno da se ne dramatizuje atmosfera u BiH, te da je svima u interesu da zemlja funkcioniše.
„Razgovori o referendumu su potpuno nepotrebni. Mislim da je protiv zdravog razuma da jedan od entiteta misli da može da donosi odluke o državnim institucijama“, zaključio je šef slovačke diplomatije.
Dijalog nema alternativu, uspostaviti ZSO
Lajčak je izjavio da dijalog Beograda i Prištine nema alternativu i da je neophodno uspostaviti Zajednicu srpskih opština.
„To što je bilo dogovoreno treba da se ispuni. Apsolutno je potrebno da se ZSO uspostavi i počne da funkcioniše“, rekao je Lajčak.
Šef slovačke diplomatije, koji iz Beograda putuje u Prištinu, kaže da će o tome razgovarati sa predstavnicima Prištine.
„Bitno je da se nastavi dijalog Beograd-Priština jer to je glavni put za normalizaciju atosmfere. Potrebno je i poručiću da taj dijalog nema alternativu i da ne može da se uslovljava bilo čime“, naglasio je Lajčak.
Osvrnuvši se na delovanje kosovske opozicije, Lajčak je rekao da suzavac sigurno nije politički instrument i da u parlamentu treba da se vode politički razgovori, a ne da se baca suzavac.
„Mislim da to pokazuje stepen zrelosti ili nezrelosti tih snaga“, ocenio je šef slovačke diplomatije.
Jedan od razloga za posetu Lajčaka Prištini je i desetogodišnjica jedne od najvećih tragedija u istoriji Slovačke, kada je pao avion sa slovačkim vojnicima koji su se vraćali sa Kosova.
U nesreći su poginula 42 vojnika, a kosovske institucije su podigle spomenik, koji će otkriti slovački ministar.
Lajčak je, na predavanju koje je održao na FPN-u o evropskim integracijama Srbije, rekao da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine jedno od najvažnijih pitanja u vezi sa evropskim ambicijama Srbije.
On je naglasio da normalizacija ne znači priznanje Kosova, već da se očekuje pravno-obavezujući dokument koji uređuje odnose Beograda i Prištine.
„Normalizacija znači priznavanje činjenice da Kosovo postoji i rešavanje pitanja vezanih za svakodnevni život tamo“, objasnio je šef slovačke diplomatije.
Među ostalim ključnim pitanjima vezanim za evropski put Srbije, Lajčak je naveo „kvalitet iznad brzine“, istakavši da nije ključ u otvaranju, već u zatvaranju pregovaračkih poglavlja.
On je ukazao na značaj vladavine prava i aktivne uloge civilnog društva na tom planu.
Šengen ugrožen ako se ne poštuju obaveze
Lajčak je upozorio da je Šengen zona ugrožena ako njene članice ne poštuju obaveze i ocenio da rešenje nije izgradnja granica između država članica Evropske unije.
On je ukazao da je šengenska granica zajednička, te da su sve članice Šengena preuzele obaveze da štite tu granicu u ime svih država članica te zone.
„Mi poštujemo naše obaveze. Ta zona ne funkcioniše danas kako treba, govorim o grčkoj granici, i to nam stvara probleme, ali rešenje nije da se gradi granica između članica EU. To je velika greška i mi treba da se fokusiramo na ozbiljno funkcionisanje spoljne šengenske granice“, istakao je potpredsednik vlade i ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke.
Kako je naveo, stav Slovačke je da, ako jedna zemlja nije u stanju da štiti svoju granicu, ostali treba da joj pomognu, a to je model i u evrozoni ukoliko jedna zemlja ne može da ispoštuje svoje obaveze u finansijskoj oblasti.
„Od početka smo govorili i da rešenje izbegliče krize počinje sa kontrolom granica i kontrolisanjem ko dolazi i ko od tih ljudi ima pravo da traži političko utočište, a ko ne, i sad EU dolazi do prihvatanja toga da su to ključni principi. Umesto da se bavimo kvotama, treba da se bavimo tom kontrolom“, zaključio je Lajčak.
