BEOGRAD – Nasilje i diskriminacija su i dalje najprisutniji problemi LGBT osoba, smatraju borci za njihova prava, dok iz vladine Kancelarije za ljudska i manjiska prava kažu da je Srbija posvećena unapređenju položaja LGBT osoba te da se određeni napredak ogleda i u tome što je tema poštovanja njihovih prava prisutnija u javnosti.
„U prethodnom periodu napravljeni su značajni pomaci u institucionalnom, zakonodavnom okviru i primeni mera, iako smo svesni da je pitanje sprečavanja diskriminacije lica na osnovu njihove seksualne orjentacije i rodnog identiteta osetljiva tema u srpskoj javnosti, kao i da je u pojedinačnim slučajevima teško prepoznatljiva“, rekla je direktorka Kancelarije Suzana Paunović povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije
Ona je podsetila i da je u Izveštaju Visokog komesara UN za ljudska prava Komitetu za ljudska prava o diskriminaciji i nasilju zasnovanih na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, Srbija svrstana u grupu zemalja u kojoj su od 2011. učinjeni pozitivni pomaci usvajanjem novih ili revizijom postojećih zakona koji sankcionišu zločine iz mržnje, kao i preduzimanjem drugih mera kojima se sprečavaju homofobični i transfobični napadi i nasilje.
Podsećajući i da je Akcionim planom za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2015-2018. godine predviđeno 19 mera koje se odnose na LGBTI populaciju, ona je istakla da je u cilju osiguravanja da se mere iz plana realizuju i u praksi Vlada obrazovala Savet za praćenje koji prati napredak u izvršenju mera, sprovođenju aktivnosti, poštovanju rokova i da blagovremeno upozorava na izazove u izvršenju mera.
Kako kaže, praksa pokazuje i profesionalni napredak pripadnika policije u pogledu zaštite LGBTI osoba od nasilja, kao i zaposlenih u centrima za socijalni rad koji su adekvatno obučeni za postupanje sa LGBTI osobama i njihovim porodicama.
„U prethodnom periodu je realizovano je 35 obuka u 13 gradova širom Srbije, koje je pohađalo 146 centara za socijalni rad. U 30 jedinica lokalne samouprave realizovane su obuke za policiju i sudije sa ciljem podizanja kapaciteta u odnosu na pitanja LGBTI“, rekla je Paunović.
Podsećajući da su Prajd šetnja i prvi skup Ponos trans* osoba održani prošle godine mirno i bez incidenata, ona je ocenila da je vlada time pokazala spremost da osigura slobodu kretanja i da su ti događaji bili prilika da Srbija pokaže privrženost idejama tolerancije i poštovanja različitosti.
Da je održavanje Parade ponosa i Trans prajda najveće dostignuće smatra predsednik Gej strejt alijanse Lazar Pavlović dodajući da očekuje da to postane, što i jeste, tradicionalna manifestacija čije održavanje više neće biti problem.
„To je priča koja postaje uobičajna i bez problema sa kakvim smo se susretali prošlih godina“, rekao je Pavlović dodajući da se problemi LGBT osoba u Srbiji nisu menjali u odnosu na prethodne godine.
Kako kaže, osim problema koje dele sa ostalim građanima Srbije, LGBT osobe se susreću i sa nasiljem i diskriminacijom.
„Kada kažem diskriminacija mislim u najširem smislu od problema pri zapošljavanju, u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama…, dok se u slučaju nasilja sve više primećuje nasilje u porodičnim okruženjima i partnerskim odnosima“, rekao je Pavlović.
Zato je, ističe, država i donela Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv dskriminacije te da očekuje da se ubrzanije krene sa primenom mera koje su donesene.
„Kada to krene sa realizacijom nekim bržim tempom možemo očekivati i brža poboljšanja“, rekao je Pavlović ocenjujući da je zakonski okvir u Srbiji prilično zadovoljavajući i konačan sem nekih zakonskih rešenja koja se odnose pre svega na trans osobe, ali i edukaciju.
I on smatra da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima najveći napredak u radu, a da ga prate i druge institucije i ministarstva, kao i Kancelarija za ljudska i manjinska prava.
Helena Vuković iz nvo Egal ističe da sa pozicije trans osobe može da kaže da su osnovni problemi egzistencija i pravno neprepoznavanje.
„Ono što vidite ispred sebe nije kao što piše u ličnoj karti. To je osnovni problem. Trans osobe u toku tranzicije ne mogu da nađu sebi posao jer neće niko da ih primi jer imaju drugačiji indetitet od onog što piše u ličnoj karti“, objašnjava major Helena.
Kaže da postoji stigmatizacija trans osoba jer se smatra da se automatski radi o seks radnicama, a ne zna se da ima trans osoba koje su završile visoke škole, fakultete.
Smatra i da se odmah stvara otpor kada se vidi feminizirani muškarac ili muškobanjasta devojka.
„To je kao da mrzimo čoveka zato što ima plave oči, crnu kosu. Ne pruža se šansa tim ljudima“, rekla je Vuković dodajući da su tokom godine imali mnogo prijava fizičkog i psihičkog nasilja, kao i diskriminacije na radnom mestu zbog seksualnog opredeljenja odnosno rodnog identiteta.
Ona je najavila i da će 25. juna biti organizovana parada ponos Srbije u kojoj će biti uključene ne samo LGBT osobe, već sve vulnerabilne grupe poput Roma, osoba sa invaliditetom.
Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava se svake godine 17. maja, a treba da nas podseti i opomene da svakome pripadaju ljudska prava bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Njime se obeležava dan kada je Svetska zdravstvena organizacija 1991. godine uklonila homoseksualizam iz svoje Međunarodne klasifikacije bolesti.