„Данас померамо тло под ногама силника. Чујемо твој глас, Триполи. Сада је тренутак за велику победу.”
С тим покличем фелдмаршал Халифа Белкасим Хафтар (75) повео је 4. априла самозвану Либијску народну армију на главни град политички урушене државе с највећим доказаним резервама ултралаке нафте у Африци. За војсковођу који је, колико лане у исто ово доба, лежао у париској војној болници Вал де Грас с мистериозном дијагнозом, бојна порука овог пролећа најмање је двоструко смела. С једне стране, последњи либијски војсковођа са искуством у трупама последњег либијског краља Идриза подигао је трупе ускликом који подсећа на речи којима је пророк Мухамед својевремено описао победу над противницима у Медини. С друге, Хафтар је усмерио главнину снага ЛНА ка Триполију у тренутку када се у либијској престоници налазио Антонио Гутерес, генерални секретар УН.
Смелост да подигне највећу војну офанзиву у Либији од избијања грађанског рата 2014. године, и то с југа и истока на Триполи, у финишу припрема за најновију УН мировну конференцију, одлика је искусног стратега с тајанственим дугогодишњим везама широм света. Шта сад смера фелдмаршал, који је само неколико дана пред офанзиву 4. априла отпутовао у Саудијску Арабију да би се тамо очи у очи састао са краљем Салманом? Војнополитичка биографија Халифе Белкасима Хафтара богата је „сивим зонама”, почев од времена обуке у специјалним јединицама некадашњег СССР-а и Египта, крајем седамдесетих година прошлог века. Саборац Муамера ел Гадафија у пучу против краља Идриза, његов тајни изасланик на ратиште у Чад, а затим жртвовани играч, Хафтара се из заточеништва у суседној сахарској држави избавио акцијом ЦИА: одлучан да кад-тад свргне Гадафија, Хафтар је годинама ковао завере против либијског вође, живећи дискретно у ДР Конгу, одакле је често путовао до САД. Када се преселио у САД, Хафтар се настанио близу Ленглија (седиште ЦИА). У аналима остаје нејасно од чега се тачно Хафтар издржавао током боравка у САД, када је зарадио и амерички пасош.
На миг о избијању „арапског пролећа” у Либији фебруара 2011. године, Хафтар се из САД вратио у домовину: покушај да се наметне као вођа побуњеника му није успео. На радар либијских збивања Хафтар се „ниоткуд” вратио 2014. године, с објављеном намером да земљу очисти од радикалних исламских терориста. С тим планом Хафтар је почео да стиче бројне савезнике: од локалних племена, које су на истоку Либије у то време терорисали Ал Каида и Исламска држава, до страних партнера веома различитих интереса.
За Европљане би Хафтар могао бити играч способан да стабилизује извоз либијске нафте, обузда прилив миграната и одржи формат јединствене државе. Фелдмаршал Хафтар, пре свега, жели да буде командант државне армије Либије: такве војске тренутно нема на видику, као и његовог виђеног наследника.
