BEOGRAD – Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je danas da još nije čula ubedljiv odgovor zašto evropske zemlje, ali i sve ostale zemlje sveta, nisu uspele da se dogovore i pripreme ozbiljnu strategiju i politiku, koja bi odgovorila na izbegličku krizu.
Liht je za B92 rekla da je migrantska kriza pokazala jednu od loših strana globalizacije ocenjujući da su sve drzave Evrope suočene sa tim problemom koji je u fazi narastanja, kao i da se moglo očekivati tako nešto.
„Migrantska kriza je jedna od loših strana globalizacije. I pre nekoliko godina se videlo da je Grcka pod pritiskom“, rekla je Liht.
Liht smatra i da nisu sve zemlje podjednako angažovane u traženju rešenja za migrantsku krizu i da je u ovom trenutku pritisak na Evropu, pre svega na Nemačku, Austriju i Švedsku koje su u prvoj liniji.
“Ovo su tri osnovne destinacije izbeglica. Drugi se pomalo ponašaju kao da se njih ne tiče od SAD do Rusije. Ubeđena sam da je to pogrešna politika, jer neće ljudi bežati samo iz Sirije već uveliko beže iz mnogih afričkih zemalja kao što su Eritreja, Sudan, Somalija“, rekla je Liht.
Što se tiče migranata koji dolaze u Srbiju, Liht navodi da je veoma važno da postoji saradnja između zemlja u regionu, među carinicima, policijom, Crvenim krstom.
“Evropska unija neće ostaviti Balkan na cedilu. Balkan se graniči sa Evropom, balkanska ruta nas je povezala sa srcem Evrope i ubeđena sam da EU to neće učiniti“, istakla je Liht.
Međutim, Liht ocenjuje da može doći do suspenzije Šengena, ali naglašava da je i to malo verovatno zbog toga što sporazum iz Šengena ne podrazumeva samo kretanje ljudi, već i slobodno kretanje roba i usluga.
Ona je ocenila da je migrantska kriza jedna od najozbiljnijih sa kojom se suočava Evropska unija od svog nastanka.
“Čudno mi je što se ova kriza posmatra odvojeno od drugih problema, kao što je na primer kriza evra. Mnoge stvari su slicne, a ista je i jedna geografska tačka – Grčka“, rekla je Liht.
Foto Tanjug/S.Radovanović,arhiva
