Litvanija je uvela novi zakon o alkoholnim pićima kojim je donja granica za njihovo konzumiranje pomerena s 18 na 20 godina, reklamiranje alkohola zabranjeno a radno vreme prodavnica koje prodaju alkoholna pića skraćeno.
Zakon je na snazi od 1. januara i izazvao je velike kontroverze u toj baltičkoj zemlji, čijih 2,9 miliona stanovnika spadaju medju najveće potrošače alkoholnih pića.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, konzumacija alkohola u Litvaniji po glavi stanovnika je tokom deset godina porasla za 22 odsto 2006. su Litvanci konzumirali 14,9 litara čistog alkohola godišnje a 2016. je ta cifra iznosila 18,2 litara. Vlasti su smatrale da su neophodne drastične mere.
„Morali smo da učinimo nešto. Alkoholizam čini Litvaniju neprivlačnom za strane investicije i turizam“, rekao je ministar zdravlja Aureljus Veriga, jedan od glavnih pristalica zakona.
Posebno je šokantno, naveo je Veriga, da „trećina osoba od 15 i 16 godina redovno pije alkohol“.
Sa stopom samoubistava od 36 na 100.000 ljudi, Litvanija prednjači u Evropi, a istraživanja pokazuju da je stopa samoubistava medju alkoholičarima konstantno visoka.
Veriga je postao ministar 2016, posle pobede na izborima Unije farmera i zelenih. Ta stranka je uvela nekoliko konzervativnih izmena u zakone o porodici, uprkos protestima javnosti i neslaganja koalicionih partnera.
Javnost je loše primila zakon, neki kolumnisti predlažu cenzuru klasične literature koja opisuje ispijanje alkohola. Čak je i predsednica Dalija Gribauskajte pozvala da se zakon izmeni.
„To me podseća na Srednji vek i pravi ogromnu štetu medjunarodnom imidžu i reputaciji Litvanije“, rekla je predsednica.
Jedan litvanski analitičar je za vladajuću partiju rekao da „nema identitet osim krstaškog pohoda protiv stvari koje ljudi stavljaju u usta“.
Verigu sve to ne potresa mnogo.
„Niko neće rešiti probleme umesto nas. Moramo pomoći novoj generaciji da odraste ne misleći da je alkohol glavni faktor koji ujedinjava i održava naše društvo“, tvrdi on.
