Долазимо на разговор с градоначелником Ваљева са задатком да разговарамо о демографији, а нисмо сигурни како да срочимо питања за свог саговорника – да ли о демографији питамо политичара или лекара.
Градоначелник Ваљева је Слободан Гвозденовић. С једне стране, у граду сви знају за Слободана Гвозденовића, доктора медицине и специјалисту гинекологије и акушерства. Много Ваљеваца је дошло на свет уз медицинску помоћ доктора Гвозденовића. Почео је да ради 1990. године с дипломом Медицинског факултета у Београду, као лекар у породилишту и као предавач у Медицинској школи.
С друге стране, Слободан Гвозденовић се политиком бави деценијама. За њим је дуго искуство одборника у локалној скупштини и народног посланика у Народној скупштини, а од јуна 2016. године је градоначелник вароши на Колубари.
Господине градоначелниче, каква је демографија Града Ваљева?
Да бих одговорио на ваше питање, послужићу се статистичким подацима које је објавио Републички завод за статистику.
Град Ваљево има око 86 хиљада становника. Од тога, око 13 800 је деце старости до седамнаест година и око 13 900 младих између петнаест и двадесет девет година. Остатак становништва, око 58 300 људи, је старо тридесет и више година. Читава једна петина становништва је старија од 65 година. Најбројнија група становника по старости је оних који имају између 60 и 65 година живота. Просечна старост становника Ваљева је 44 године.
Однос броја становника старијих од 60 година према броју становника млађих од 20 година је 161 према 100.
Стопа умрлих износи 16 промила, а стопа живорођених 9 промила. Негативан природни прираштај – 7 промила. Прошле, 2017. године, у Ваљеву је рођено 751 дете, а умрло је 1 369 људи. Негативна разлика од 618 становника.
Исте 2017. године, у Ваљево се доселило 1 085, а одселило 1 225 становника.
Од укупног броја породица које имају деце, чак 56% породица има само једно дете. Двоје деце има око 39% породица, троје и више деце око 5% породица.
Шта кажу подаци градске матичне службе? Колико је уписано рођених и умрлих претходне и ранијих година? Колико је закључено бракова претходне и ранијих година?
Протеклих неколико година, број уписаних у матичну књигу рођених се креће око хиљаду и по годишње. Треба знати да је, од наведеног броја, око хиљаду и триста деце рођене у Ваљеву, а око двеста деце се упише у ваљевску матичну књигу рођених јер су им родитељи одавде, а рођена су у иностранству. Рецимо, 2017. године је у матичну књигу рођених уписано 1 532 детета, од чега је 1 269 рођено у Ваљеву, а 263 ван Србије.
Број уписаних у матичну књигу умрлих, такође, износи око хиљаду и по годишње. Међутим, готово сви умрли уписани у матичну књигу умрлих су преминули у Ваљеву; само око двадесетак уписа годишње се односи на преминуле у иностранству. Прошле, 2017. године, уписано је 1 523 умрлих, од тога 1 504 преминулих овде и 19 преминулих у иностранству.
У матичну књигу венчаних се годишње упише око петсто бракова, од чега је око 10% уписа бракова закључених у иностранству. Прошле године, уписано је 515 венчања, 469 у земљи и 46 у иностранству.
Шта је држава учинила ради повећања наталитета?
У циљу повећања наталитета, Влада Републике Србије је донела нови Закон о финансијској подршци породици с децом који се примењује од почетка јула 2018. године.
Држава је, у том смислу, повећала обим права, као и новчане накнаде за остваривање истих.
Повећан је износ родитељског додатка и проширен и на породиље које нису запослене, као и паушал за набавку беби опреме:
- За прво дете у износу од 100 хиљада динара и исплаћује се једнократно;
- За друго дете 240 хиљада динара и исплаћује се у 24 месечне рате по десет хиљада динара;
- За треће дете 1 440 000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по дванаест хиљада динара; и
- За четврто дете 2 160 000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по осамнаест хиљада динара.
Проширен је круг жена које остварују право на накнаду зараде. До сада су накнаду за време породиљског одсуства могле да добију само мајке које су у радном односу. Новим законом, област породиљских права је проширена на незапослене породиље које нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, власнице пољопривредног газдинства, жене које самостално обављају делатност и жене које су радно ангажоване по основу уговора о обављању привремених и повремених послова, уговора о делу и ауторског уговора.
Преласком на електронску обраду захтева, олакшано је породиљама да, уз минимално давање доказа, остваре право на родитељски додатак, а омогућено је свим мајкама да захтев подносе у породилишту, одмах након порођаја.
На који начин локална самоуправа делује у циљу поправљања демографске слике Града?
У циљу подстицаја наталитета и поправљања демографске слике Града, локална самоуправа је донела Одлуку о већем обиму права породици са децом и о финансијској подршци за подстицање рађања деце и Одлуку финансирању трошкова вантелесне оплодње.
На основу Одлуке о већем обиму права породици са децом и о финансијској подршци за подстицање рађања деце, у буџету града се обезбеђују средства за новчану помоћ незапосленим породиљама, и то, од дана рођења детета до навршене прве године живота, у износу од десет хиљада динара месечно. У буџету Града Ваљева за ове намене, у 2018. години је опредељен износ од 33 милиона динара, а ово право тренутно користи 308 незапослених породиља.
Поменутом Одлуком је, такође, успостављено право које се односи на финансијску подршку за активности подстицаја рађања деце која се реализује преко Опште болнице Ваљево. За ову намену, у буџету Града за 2018. годину обезбеђено је
1 100 000 динара.
Поред наведеног, поменутом Одлуком утврђено је и право накнаде трошкова услуга које пружа Предшколска установа „Милица Ножица“ за треће и свако наредно дете, дете корисника права на новчану социјалну помоћ и за дете без родитељског старања на смештају у хранитељској породици. У 2018. години, право накнаде трошкова у предшколској установи користи 260 деце, а у буџету је за ту намену одвојено дванаест милиона динара.
Да ли држава и локална самоуправа подржавају медицинске третмане неплодности и како?
Одлуком о финансирању трошкова вантелесне оплодње, одређено је да право на финансирање трошкова вантелесне оплодње може да оствари пар за два покушаја вантелесне оплодње која се пружа у Општој болници Ваљево. Трошкови вантелесне оплодње обухватају трошкове саме вантелесне оплодње и неопходних лекова. За ову намену, у буџету града је одвојено четири милиона динара.
Шта бисте, на крају, поручили нашим читаоцима?
Држава Србија је већ доста учинила ради поправљања демографије свог становништва. Имамо потпуну веру у политику председника Републике Александра Вучића и сигурни смо да ће та политика, на дужи рок, дати одговарајуће резултате. Држава мора да свеобухватно посматра проблем наталитета, а не, као што су чиниле претходне власти, да проблем демографије „гура под тепих“.
И Град Ваљево чини све што може да својим грађанима олакша рађање деце и родитељство. Навешћу само податак да смо у Дом здравља у Ваљеву уложили преко 115 милина динара, више него било која локална самоуправа сличне величине у Србији. За службу гинекологије је купљен нови ултра-звучни апарат и нови колпосоп. У Општој болници у Ваљеву се спроводи поступак вантелесне оплодње, а запослење једног клиничког ембриолога финансира Град Ваљево.
У вези с тим, да буде још једна ствар потпуно јасна. Последњи ребаланс буџета (иначе, најбољег у Србији) неће ни на који начин угрозити било какво давање или трошак у вези с родитељством и подстицањем наталитета.
Немамо шта друго да кажемо, него да пожелимо градоначелнику Гвозденовићу и Граду Ваљеву пуно успеха у спровођењу популационе политике у наредном периоду. Биће боље за све да та политика доведе до побољшања демографије Ваљева.
Међутим, морамо, најдоборнамерније, да се осврнемо на неколико података које је изнео градоначелник у разговору с нама. У 2017. години је у матичну књигу рођених уписано 1 532 детета, од чега је 1 269 рођено у Ваљеву, а 263 ван Србије, чак 17% или, грубо речено, свако шесто дете. У 2018. години, до сада, уписано је матичну књигу рођених у Ваљеву, 1 020 деце, од којих 952 рођене у Ваљеву и 68 рођено у иностранству. Број деце које Ваљевци и Ваљевке роде у иностранству је сигурно већи од наведеног; нису сви родитељи довољно ажурни да из иностранства пријаве рођење детета у свом родном крају.
Питамо се, колики може бити домет и државне и локалне популационе политике, када пред собом имамо чињеницу да се тако велики број становника одлучује на одлазак у иностранство и заснивање породице ван граница земље?
Ваљево, октобар 2018. године
Текст иi фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ваљево. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
