Kako se Makedonija kreće ka planu održavanja prevremenih izbora, pokazuje se da je opozicija zabrinjavajuće spremna za još jedan pokušaj hibridnog rata, tvrdi američki analitičar ruskog porekla Endrju Koribko.
Republika Makedonija se hrabro izborila protiv obojene revolucije u maju 2015. godine, kada je desetine hiljada građana izašlo i dalo javnu podršku svojoj vladi. To je bio prvi put da je pokušaj obaranja vlade sprečen mirnim demokratskim otporom, a snage bezbednosti su takođe odigrle ključnu ulogu razbijanjem albanske terorističke grupe u Kumanovu, koja je planirala da izvrši udar dok je zemlja bila ometena planiranim opozicionim protestima.
Foto: Rojters Beta APSkoro godinu dana kasnije, ponovo se pojavila ista pretnja obojene revolucije i nekonvencionalnog rata, iako u nešto izmenjenom obliku i promenjenom domaćem i međunarodnom okruženju. Ipak, unipolarna geopolitička igra ostaje ista. EU je diplomatski intervenisala u periodu posle neuspelog pokušaja obranjanja vlasti i dovela obe strane za pregovarački sto.Sporazum iz Pržina predviđa ostavku Nikole Gruevskog, privremenu vladu i izbore 24. aprila. Ankete pokazuju da će vladajuća stranka VMRO-DPMNE verovatno sigurno pobediti, a uplašen izgledima gubitka izbora, lider opozicije Zoran Zaev je naveo da birački spiskovi nisu u skladu sa očekivanjima njegove stranke i iznenada izjavio da će njegova stranka bojkotovati izbore.
Uveren da nema nade za pobedu, Zaev se preventivno ponaša kao gubitnik i preti da podrije stabilnost Makedonije. Prošlogodišnji terorizam u Kumanovu i pokušaj obojene revolucije su najviše izazvani odbijanjem uvođenja sankcija Rusiji i želji da se Makedonija uključi u energetski projekat Turski (Balkanski tok), koji je suspenodovan, ali bi mogao odmah da bude obnovljen kada bi turska opozicija nekako uspela da zbaci Erdogana.
Foto: APTo bi trebalo da znači da ako nema Balkanskog toka, nema ni potrebe za novim pokretom protiv vlade. Ali, u međuvremenu, Makedonija je postala čvrst partner Kine u vezi njenog projekta saobraćajnog povezivanja regiona. Peking namerava da izgradi brzu prugu između Budimpešte i Beograda,a očekuje se da se ovaj projekat produži do Skoplja i velike grčke luke Pirej.
Ovaj projekat simbolizuje Balkanski put svile koji će omogućiti priliv multipolarnog uticaja pravo u srce Evrope. Ali ovu viziju je nemoguće ostvariti ako Republika Makedonija, vitalno geopolitičko usko grlo, doživi destabilizaciju sirijskog ili ukrajinskog tipa.
Jednostavno rečeno, u odsustvu alternativnog globalnog trgovinskog puta, a u slučaju raspada Makedonije, ceo Balkan bi neizbežno postao plen EU i NATO nakon nekog vremena, a Srbija i Republika Srpska bi verovatno kapitulirale, silom ili slobodnom voljom.
Foto: APTri značajna faktora danas utiču na stabilnost Makedonije.Premijer Grueveski je uvek iskazivao nameru da se Makedonija pridruži EU i NATO, ali on nije hteo da to ometa sposobnost njegove zemlje da pragmatično sarađuje sa Rusijom i Kinom. Njegovo odbijanje da postane marioneta poput crnogorskog premijera Đukanovića i njegova želja da ostane nezavistan u novom Hladnom ratu je bio veliki minus u očima Vašingtona. Gruevski i dalje zastupa prozapadne stavove, ali nastavak infrastrukturne saradnje sa Kinom i ekonomska saradnja sa Rusijom otkrivaju da on i dalje ostaje veran svojoj prvobitnoj multipolarnoj viziji.
Iredentistička politika „Velike Albanije“ je oduvek bila pretnja za Makedoniju, a može se dogoditi da se opet desi neki slično prošlogodišnjim događajima u Kumanovu što bi se poklopilo sa najavljenim bojkotom opozicije. Konačno, Makedonija je pogođena i krizom „izbeglica“, koji kroz zemlju prelaze bez nadzora, tako da postoji rizik ulaska i terorista ISIL. Politička klima u Makedoniji je rovita, i to čini veoma opasnu situaciju koju bi teroristi mogli lako da iskoriste.
