И ова година биће још једна у низу у којој ће држава, не само због предизборних активности, подстицати предузетништво. Премијер Александар Вучић приликом недавног сусрета с немачким партнерима ову, 2016, прогласи и годином предузетништва.

„Држава је у овој години, коју види као годину предузетништва, малим и средњим предузећима наменила три пута више новца него лане. Година предузетништва није само јалова политичка изјава, јер смо одвојили много више новца за те намене него 2015. Прошле године то је било 550 милиона динара, а ове милијарду и по динара”, рекао је Вучић на недавној првој сесији дијалога у оквиру Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање.

Судећи по тим речима, али и висини обећаних пара, предузетништво би требало да постане окосница нашег развоја, поготово младих чија је стопа незапослених од 50 одсто готово депримирајућа. Практично сваки други незапослени човек у Србији у доби је између 15 и 30 година. Према подацима званичне статистике, у Србији на посао чека око 90.000 младих између 20 и 24 године и око 100.000 старости од 25 до 29 година.

Како управо овој циљној групи помоћи да понесе назив предузетник? Да својим идејама, рукама и делима започне свој посао не чекајући државу.

У једној анкети организације Достигнућа младих у Србији, која шири предузетничка знања код средњошколаца и студената, 83 одсто испитаних изјавило је да планира покретање сопственог посла.

Како? Одакле почети?

Као највеће препреке испитаници су навели непостојање почетног капитала, затим трошкове оснивања и вођења посла, процедуре неопходне за његово покретање и непознавање законске регулативе.

Где или код кога млади људи могу да позајме основни капитал? Подразумева се не код родитеља или родбине.

У банкама сасвим сигурно не, јер оне почетнике не финансирају. Разлог је то што огроман број такозваних старт-ап пројеката пропадне у првој години рада, а то је за банке превелики ризик.

За сада је једина адреса за помоћ при започињању свог бизниса држава. Недавно је у Привредној комори Србије представљен концепт омладинске компаније чија је суштина да млади људи, који почињу посао, треба да буду ослобођени обавезе плаћања доприноса држави.

Надлежним министарствима ће бити предложено да ова олакшица траје између три месеца и годину дана од датума регистрације фирме, што би код младих смањило страх од неуспеха као једне од највећих препрека самозапошљавања и омогућило да остваре своје предузетничке замисли.

Међутим, ни у овом концепту нема „живих пара” за започињање бизниса. Према доступним подацима паре се могу добити код Фонда за развој и Националне службе за запошљавање. У случају да је Фонд кредитор потребна су и средства обезбеђења попут хипотеке. То подразумева да млади човек има имовину или да иза њега „стане” неко други са имовином. Фонд одобрава старт-ап кредите, међутим код одобрених кредита за започињање бизниса не праве разлику да ли је кредит добио неко млад или можда средовечан тако да се не зна колико је младих успело да се „пробије” на њихову листу одобрених кредита.

Фонд за развој старт-ап кредите, односно зајмове за започињање сопственог посла, одобрава за сређивање пословног простора, за набавку нове опреме, као и за трајна обртна средства до 20 одсто од укупне вредности кредита.

Кредити за предузетнике одобравају се у износу 300.000 до милион и по динара. Рок отплате је до пет година, с тим што рате не морају да се плаћају првих годину дана. Пошто је сврха ових кредита помоћ (малој) привреди, ни камате на њих нису велике – три одсто годишње, уз валутну клаузулу. Предвиђена су два начина обезбеђења кредита. Основни је хипотека на непокретности или земљишту власника фирме или друге особе, при чему вредност хипотеке покрива износ кредита и камату. Друга варијанта је да за њега гарантује нека друга фирма. Из Фонда траже да корисник кредита достави и одговарајући број бланко меница, а задржава и право да тражи неке друге, додатне начине обезбеђења. Потребно је приложити и документацију о фирми, доказе да подносилац захтева испуњава услове, бизнис план, као и документацију о објекту који се адаптира, укључујући и грађевинску дозволу или опреми која се купује. Одобрена средства се, на основу уговора о асигнацији, уплаћују директно на рачун испоручиоца опреме, односно извођачу грађевинских радова.

Много услова и формалних препрека чак и за обичног занатлију који би, рецимо, да буде стаклорезац, а камоли за нешто више. Добро је што премијер Вучић најављује више новца за почетнике, али било би од велике користи и максимално поједностављивање процедура за започињање свог малог бизниса. Не би зато било згорег преписати оно што немачка држава нуди, али и тражи од свог младог приватника.