• Novosti online

    Мали и Весић најагилнији у кампањи

    Број промотивних активности функционера у изборној кампањи готово три пута је већи (195 процената) у односу на исти временски период прошле године. Током шест недеља 2015. било је 148, а током шест недеља ове године – 436 промотивних активности.

    Реч је о активностима 28 функционера које је пратила Транспарентност Србије у оквиру мониторинга протекле изборне кампање. Златко Минић из ТС истиче да су се те активности у периоду од три недеље после избора знатно смањиле – на 50. Код једног броја функционера то смањење је било чак од 80 до 100 одсто.

    „Највеће смањење после избора је код покрајинских функционера, па и министарке Снежане Богосављевић-Бошковић. Једини који је задржао ниво активности после избора је министар Александар Вулин, који наставља и даље истим темпом”, рекао је Минић.

    Највише промотивних активности у 39 дана кампање и три дана после кампање имали су највиши функционери Београда, иако градски избори нису били расписани: градоначелник Синиша Мали – 62 и градски менаџер Горан Весић – 60. Притом, приметио је Минић, нигде нису били заједно. У истом периоду прошле године они су имали 18, односно 17 промотивних активности.

    Он је навео и да је примећено да за неколико функционера (Вучић, Михајловић, Удовичић и нарочито Вулин, као и Мали и Весић) кампања практично није престајала од 2014. године. Као позитиван пример Минић је истакао то што је председник Србије Томислав Николић био веома пасиван (имао је само једну промотивну активност), као и пре две године.

    Велики број промотивних активности имали су и Вулин – 38, председник општине Земун Дејан Матић – 32, министарка Снежана Богосављевић-Бошковић – 23 и, по двадесет, премијер Александар Вучић и министри Зорана Михајловић и Вања Удовичић. Највећи процентуални раст броја промотивних активности бележи Мирослав Васин (11, у односу на једну у истом периоду прошле године), јер је у овој кампањи промовисан као кандидат ДС-а за покрајинског премијера и интензивирао је функционерску кампању.

    Почев од 2012. године, ТС прати и тзв. „функционерску кампању”, то јест активности јавних функционера у предизборном периоду које се представљају као њихов „редован рад”, а у ствари су део политичке промоције. О овим активностима медији извештавају у информативном програму, ван блокова намењених за страначку промоцију. Овај облик изборне пропаганде није обухваћен прописима који уређују приступ учесника избора медијима (нпр. равномерно представљање изборних листа).

    Под промотивним активностима функционера мисли се на посете фирмама, болницама, судовима, отварање фабрика, градилишта, сајмова, потписивање уговора и меморандума о изградњи и улагању, стипендирању, разговори са грађанима, радницима… У предизборном периоду не мора да се „заустави живот”, али нема ни законске обавезе ни реалне потребе да сваки асфалтирани километар, окречену фасаду, семафор или положени камен темељац, свечано отварају актуелни функционери, указују у ТС.

    Пошто законски нема третман предизборне пропаганде, појављивање државно-страначких лидера у информативном програму не улази ни у приказ трошкова изборне кампање нити подлеже контроли финансијских извештаја политичких субјеката. С друге стране, таква промоција несумњиво вреди знатно више него отворена пропаганда, како због тога што се пласира у контексту „објективног извештавања”, тако и због чињенице да је гледаност информативног програма далеко већа него гледаност реклама, сматрају у ТС.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com