Број новооболелих од карцинома простате је велики и у светским размерама показује варијације од 30 до 100 на 100.000 мушкараца годишње, показује статистика. У земљама западне Европе, САД, Аустралији и Канади учесталост оболевања је веома велика – од 40 до 100 пацијената годишње, док је у земљама Далеког истока ниска – мање од 10 новооболелих на 100.000 становника. Наша земља спада у средњу групу, између две претходне, али није утешно што овај малигнитет бележи значајан пораст и код нас.

– Карцином простате полако избија на прво место као најчешћи узрочник смрти мушке популације, уз канцер плућа и дебелог црева. За сада се води мртва трка, али типична мушка болест подмукло напредује ка првом месту и поред све најсавременије терапије која постоји у свету, па и код нас. Иако је напредак у терапији видан, бележи се висока стопа смртности – каже уролог, професор др Зоран Џамић, директор Уролошке клинике Клиничког центра Србије и додаје да се у нашој земљи годишње открије око 1.250 нових случајева, а 850 оболелих умре. Најизраженији фактор ризика су године, јер 75 одсто нових случајева карцинома јавља се код мушкараца старијих од 65 година. У око пет до 10 одсто случајева утврђена је повезаност са породичном предиспозицијом за болест.

Др Џамић наводи да је карактеристично да је све млађа популација на удару. То су особе у шестој деценији, а раније су то били седамдесетогодишњаци. Зато већ када се пређе четрдесет и пета година треба се повремено подвргавати ПСА маркерима, а кад се пређе педесета, то би требало чинити редовно, једном годишње.

Шта је ПСА? То је мерење гликопротеина из крви који се лучи у ћелијама простате. Ово је једини маркер који може да укаже да пацијент има малигни процес.

Не зна се још разлог настанка карцинома простате, мада постоје многе теорије. Ипак, ниједна од тих теорија до сада није до краја прихваћена, а врло вероватно да више фактора заједнички доприносе настанку карцинома.

Питамо нашег саговорника колико на појаву карцинома простате утиче начин живота?

– Не полажем много на факторе који се по обичају набрајају као фактори смртности, а то су пушење, алкохолизам, холестерол, гојазност, физичка неактивност. Показало се да јако мало знамо шта је окидач за малигно обољење. Ја бих ипак на прво место сасвим сигурно ставио генетске предиспозиције, а сви ови остали фактори свакако у некој мери утичу, али нису пресудни. Ти фактори повећавају ризик, али нисмо нашли директну везу ради превенције. Човек који не пије и не пуши здравији је, али не значи да ће пре оболети од карцинома простате, напротив, пре ће оболети онај коме је неко у породици имао рак, иако не пије – каже др Џамић.

Оно што припадници потенцијално угрожене популације треба да знају је да код овог карцинома нема никакве разлике у симптомима између бенигног и малигног обољења. Па ипак, иако није ни на који начин повезана са малигним обољењем, др Џамић наглашава важност бенигног увећања простате за рану дијагностику рака простате. Јер, увећана простата даје симптоме који најчешће доводе мушкарце први пут код уролога: отежано учестало мокрење, устајање ноћу, смањење јачине млаза, мокрење у капима, напрезање при мокрењу.

Револуцију у лечењу је направио ПСА маркер који је ушао у употребу пре двадесетак година. Нормалне вредности су од 0 до 4 нанограма по милилитру. Изнад те вредности постоји значајна вероватноћа да пацијент има повећан ризик од карцинома, тако да је следећи корак провера ткива кроз хистопатолошки преглед, односно биопсија. Откриће ПСА и његова употреба у клиничкој пракси је значајно допринела ранијем откривању карцинома простате. Огроман број научних испитивања је рађен у вези са ПСА и његовим вредностима као и односима његових вредности са другим параметрима (време, величина простате или појединих делова простате, брзина повећања вредности… такозвани ПСА деривати.

Оно што је важно за сваког мушкарца је то да је тумачење вредности ПСА веома сложено и да зависи од много фактора. Према томе, обичај лаика да упоређују лабораторијске резултате са нормалним вредностима које лабораторија наводи и да тако изводе самосталне закључке никако није добар. Исправно тумачење вредности ПСА је веома компликовано и треба га препустити урологу.

– Сада знамо нешто што нисмо знали пре десетак година, а то је да на повишене вредности не утиче само карцином већ и доброћудна обољења простате, хронични и акутни запаљенски процеси такође могу да доведу до промене вредности ПСА. Такође, и лекови који се дају за хроничну болест простате узрок су поремећаја тако да без додатних провера не можете бити сигурни да ли се ради о канцеру. Ако је ПСА од 4 до 10, вероватноћа за карцином је пола-пола, а преко 10 нанограма можемо са сигурношћу рећи да се јавио злоћудни тумор, вели др Џамић и појашњава:

– Карцином простате је подмукла болест јер не даје никакве специфичне симптоме. У зависности када се открије, можемо говорити о успешности излечења. Ако је ПСА прешао 20 нанограма, постоји вероватноћа да је метастаза захватила кости. Зато је неопходно снимање коштано-зглобног система са радионуидом. Оптимистично је што и у тим екстремним случајевима када болест пређе и на кости, постоји могућност палијативног лечења. Доказано је и да код популације преко 80 година у 80 посто случајева има неких елемента малигног обољења простате, а код оних преко 85 година стопостотна је присутност карцинома у ћелијама простате, али они неће имати клиничку манифестацију болести и умреће од старости или неке друге болести.

– У тим позним годинама карцином простате јако споро напредује тако да лекари сматрају да је боље не оптерећивати тако старе људе који се ближе деведесетим са сазнањем да имају рак. Ту сада већ залазимо у етичка питања, али зашто некоме тровати мисли да је оболео од рака када то за његов живот ионако није битно јер је у поодмаклој доби, болест се развија десетак година, закључује директор Уролошке клинике у Београду.

Највећи проблеми се јављају код млађих људи. Код њих болест много брже напредује, али кад се препозна на време и изврши хируршка интервенција, шансе за наставак квалитетног живота нису мале, иако је простата одстрањена. У одређеном проценту може да се сачува и еректилна функција, а ако не, онда стижу упомоћ лекови. Хирургија је једна опција која даје комплетно излечење, ако се закасни, прибегава се хормоналној терапији, лековима, хемиотерапији, али не у циљу комплетног излечења, већ успоравања болести и продужетка живота за неколико година.

Код нас су, како истичу у удружењима пацијената оболелих од карцинома, проблем што неки лекови нису на листи, а јако су скупи, јер за то, објашњавају надлежни, Фонд здравственог осигурања нема пара, али иритирајуће сазнање за тешко оболеле је да се исти лекови могу добити на рецепт у суседним земљама. А за породице које би издвојиле и последњи динар да продуже живот свом најмилијем, то су јако драматичне и тешке ситуације.

Зато је, када се све узме у обзир, боље спречити него лечити, како каже народна пословица. А у случају са простатом већ у позним четрдесетим годинама треба почети са годишњим одласцима у лабораторију на ПСА маркер. Када болест узнапредује, искомпликује се живот не само себи већ и другима.

Стадијуми обољења

Поједностављена подела, довољна за разумевање суштине била би следећа:

1. Интрапростатични стадијум се карактерише развојем тумора у самој простати.

2. Стадијум локалне инвазије настаје када тумор пробије капсулу (омотач) простате и почне да се шири на околину

3. Стадијум генерализације подразумева настанак удаљених метастаза (плућа, јетра, бубрези, кости, мозак итд.)

Уколико се не открије у почетном, интрапростатичном стадијуму, рак простате је у огромној већини случајева смртоносно обољење, без обзире на досадашње покушаје лечења. Треба ипак знати да лечење и у том случају продужава живот.

Уколико се карцином простате открије на време, тј. у почетном стадијуму, онда се пацијент најчешће може излечити, практично у потпуности, и наставити да води нормалан живот.