Узбуђење које је у српској јавности изазвала „еротска фасцинација” Предрага Марковића Јадранком Јоксимовић не стишава се, а они који раније нису стигли да осуде три дана стару поруку потпредседника СПС напредњачкој министарки, и јуче су се оглашавали на друштвеним мрежама. Међу закаснелим реакцијама нашао се и твит лидера ДС-а Бојана Пајтић у ком осуђује „сексистички испад Предрага Марковића против госпође Јадранке Јоксимовић” јер, како каже, „не прихвата друштво дискриминације и примитивизма”.

У одбрану Јоксимовићеве прва је устала њена страначка колегиница Зорана Михајловић, учитавајући у Марковићевим речима „неискреност Ивице Дачића у односима са СНС-ом”. Госпођа Михајловић и сама је зазвучала помало неискрено, јер је из укупног контекста Марковићевих речи о Јадранки Јоксимовић било јасно да је његова еротска фасцинација министарком заправо део његове фасцинације странци којој она припада. Марковић је, наиме, за „Курир” рекао да има симпатије према Јоксимовићевој, али и да га је она звала да пређе у СНС.

„Платио сам цех због својих симпатија према Јадранки Јоксимовић. Она се мени свиђа као појава. Сав поносан одржао сам у Ковачици говор на словачком и рекао да сам дошао да упознам своју симпатију. Сви пренесу да сам то рекао, али не и да сам цео говор држао на словачком. Она ми је тада казала: „Што сте ви, бре, дошли код Дачића, дођите код нас.” Одговорио сам јој: „Нисте се ви лично довољно потрудили.” Осетљив сам на жене с великим очима које много причају. Имао сам већ проблема због хвале на Јадранкин рачун, али то је просто једна еротска фасцинација у том њеном случају. Ту сам потпуно некритичан”, рекао је Марковић.

Сама Јоксимовићева на Марковићев иступ одговорила прилично смирено поручујући да „свако има право да буде фасциниран чиме хоће”.

Оптужбе за сексизам у српској јавности могу да носе високу цену, што се открило на примеру Братислава Гашића, вероватно првог министра одбране у историји који је изгубио положај због сексистичке опаске. Јавност је бурно тражила његову смену после увредљивих речи упућених новинарки, али и ту је било доста лицемерја, јер је опозиција, када је смењен, констатовала да га је требало давно сменити, из разлога који са сексизмом немају везе.

Да ли је, Гашићевом сменом, Србија заиста толико високо подигла лествицу у сузбијању сексизма да се кандидује да постане једна од најпрогресивнијих држава? Шта год се крило иза жустре реакције СНС на Марковића, та странка сада свакако ужива одређени легитимитет кад је реч о реаговању на сексистичке испаде других. Тиме се послужила када је недавно демонстративно изашла из скупштинске сале због неукусног „твита” демократе Драгана Шутановца на рачун (и) председнице скупштине Маје Гојковић, у јеку расправе о разрешењу Гашића. Са посланицима СНС-а у знак солидарности салу су тада напустили и њихови коалициони партнери из СПС-а – исте оне странке чији потпредседник је сада на тапету.

Није СНС увек био доследан у борби против сексизма. Августа прошле године, кад је Борислав Стефановић рекао да РТС може да рачуна на демонстрације, побуну и јаја због неуравнотеженог извештавања у корист власти, напредњаци су узвратили неприличним алузијама на новинарку Оливеру Ковачевић, у саопштењу у ком су тадашњег потпредседника демократа, а сада лидера „Левице Србије”, питали да ли напада РТС јер „жели да његова омиљена новинарка и партнерка, поред тога што је постала уредник Забавног програма, сада постане и уредник Информативног програма јавног сервиса, како би у договору са њим одлучивала шта сме, а шта не сме да се објави”.

За разлику од случаја министра одбране у Немањиној, напад Војислава Шешеља на министарку одбране у влади у сенци ДС-а прошао је испод радара бораца против сексизма. Било је то пре годину дана, кад је лидер радикала упоредио Гордану Чомић с Иди Амином јер су „отприлике исте килаже, а могу да носе и исти број униформе”. Шешељ је тада у свом стилу изразио очекивање и да Чомићева „пусти бркове” како би била „прави министар одбране”.

Први случај у коме су у везу доведени сексизам и политика вероватно је сада већ чувена фотографија дугих ногу некадашње председнице Скупштине Србије Наташе Мићић. Снимак њеног изласка из аутомобила 2002. године објавили су НИН и „Политика” на насловним странама, што је изазвало лавину критика на рачун два листа. Ондашњи потпредседник владе Жарко Кораћ назвао је то сексизмом и дискриминацијом. Дабоме, нико од бораца против сексизма није реаговао деведесетих, кад је Мирјана Марковић проглашавана вештицом с Дедиња, а њен цвет у коси постао спрдња у добром делу опозиционе јавности. Коментаришући критике упућене НИН-у и „Политици”, уредник у „Медија центру” Владан Радосављевић бранио је ове листове следећим речима:

„Оно што је вековима био комплимент за жену, сада је сексизам. Чини ми се да овај термин није дефинисан, а многима уопште није јасан. Али је у моди и користи се по потреби”.

Судећи по америчком искуству, то поготово важи у предизборним кампањама. Доналд Трамп је летос жестоко критикован када је оштар став водитељке Фокс телевизије у предизборној дебати приписао њеним хормонима, али то нимало није умањило његове изгледе за Белу кућу. Још се не зна колико је скорашња претња Мадлен Олбрајт женама да ће ићи у пакао ако не гласају за Хилари Клинтон нашкодила некадашњој првој дами САД.

——————————————————————

Марковић: Био сам незграпан у изражавању поштовања

Коментаришући лавину критика која се обрушила на њега Предраг Марковић каже да оне не стоје јер је управо он написао много научних радова и одржао на стотине предавања о равноправности и еманципацији жена.

„Био сам незграпан у изражавању поштовања према министарки Јадранки Јоксимовић, и сматрам то својим пропустом који је нажалост искоришћен као оправдање за лавину увреда. Залажем се за одвајање јавног и професионалног ангажмана од приватног, јер би сви овом друштву требало да стављају на располагање знање и искуство а не личне заносе и приватне утиске”, рекао је Марковић за наш лист.