Суботица – Неуобичајене су и драгоцене ретке прилике када јавност може да стекне увид у оно што се дешава унутар масонске ложе. По лаичком схватању, масони се сматрају тајном организацијом, отуђеним центром моћи или невидљивим управљачима друштвом. Недавно отворена изложба у Суботици демантује такве предрасуде.
– Незнање ствара предрасуде, а оне рађају насиље. Ова изложба требало би да те предрасуде на један пристојан, прихватљив и нормалан начин комуницирања разреши, реко је Тахир Хасановић, асистент Великог мајстора на отварању изложбе „Слободно зидарство у Србији 1785– 2016” Изложба је отворена у Савременој галерији у Суботици, а приредио је Мирољуб Филиповић. Највише пажње у поставци, наравно, привлачи реплика изгледа масонске ложе са регалијама које се користе приликом ритуала.
Желели смо управо да укажемо на то који су циљеви слободних зидара, чиме се баве, али и да покажемо дугу, вековну историјску нит и њихово присуство на овом простору, објашњава за „Политику” проф. др Александар Нагорни из Ниша, члан Регуларне велике ложе Србије, који је био укључен у организацију изложбе која је обишла неколико градова.
На територији Србије прва масонска ложа формирана је 1785. године, а поставка прати њен развој и промене масонерија код нас и у свету. Кроз дуги историјски ход ложа на нашем тлу посетиоци могу да сазнају и о истакнутим личностима нашег поднебља, људима који су оставили отисак који не бледи ни данас. Изложба говори и о Вуку Стефановићу Караџићу, Доситеју Обрадовићу, Михајлу Пупину, Живојину Мишићу, Браниславу Нушићу, Стевану Мокрањцу. Историја масона на тлу Србије бележи да су њихови чланови били митрополит Стратимировић, Ђорђе Вајферт, Иво Андрић, али и Али Коч и Мидхад паша, или како су га звали „српска мајка”. Чланови ложе били су и Рига од Фере и Карађорђеви прваци.
– Чланови слободних зидара су добри људи на добром гласу који желе да раде на добробит других људи и читаве заједнице, а изложба се бави проминентним личностима које су биле изузетно успешне у свом јавном животу, објашњава Нагорни.
Поставка обухвата, пре свега, документарну грађу која је већином добијена из Историјског архива Србије, других архива али и поједине предмете који су и даље у власништву слободних зидара или Регуларне велике ложе Србије. За Суботичане је посебно интересантна фотографија на којој се види зграда која је некада припадала слободним зидарима, у центру града, срушена после Другог светског рата. Историја слободног зидарства на тлу Србије дели судбину земље, па су нестали и урушени многи трагови њиховог постојања, нестала су интелектуална и материјална добра која су желели да оставе потомцима.
Отварању изложбе у Суботици присуствовао је и Данијел Нађ Габор, историчар масонерије из Мађарске, који је изразио наду да ће бити могућности да се ова поставка изложи и у Мађарској. Нагорни истиче да је Велика симболичка ложа Мађарске била побратим многих ложа у Србији и крајем 19. века помогла стварање ложе „Побратим” у Србији. Ово, у масонском речнику, поновно буђење ложе потврдило је међусобну подршку и солидарност које постоје међу слободним зидарима. Проф. др Александар Нагорни истиче да масони као своју дужност сматрају хуманитарни рад и да су припадници Велике регуларне ложе притекли у помоћ у време великих поплава пре две године у Србији.
