Пре неколико дана, ресорни министар је уредно обавестио јавност о врло добром почетку туристичке сезоне у Србији; чули смо податке о повећаном броју домаћих и страних туриста и о значајном девизном приливу по том основу. Поменута вест је, зацело, искрено обрадовала сваког грађанина.
Међутим, слика српског туризма и угоститељства уопште није ружичаста, нарочито не у неким битним детаљима. Као пример узећемо две, већ деценијама афирмисане, бање у срцу Србије.
Матарушка Бања
Матарушка Бања се налази на обали реке Ибар, недалеко од Краљева (удаљена приближно као Нишка Бања од Ниша) и врло близу средњовековног манастира и епископског седишта Жиче. С друге стране Ибра налази се село Конарево у које је лако доћи из Бање преко висећег пешачког моста.
Ради се о бањи насталој тридесетих година прошлог века на споју једне природне појаве и правог предузетничког духа. Наиме, Ибар се једном приликом излио и поплавио плодне њиве сељака из оближњег села Матаруге. Када се вода повукла, примећено је да из земље избија сумпорна минерална вода. Ту су се нашли способни предузетници који су испитали састав и лековита својства новопронађене воде, откупили њиве од сељана и саградили Хотел „Жича“. Тако је настала Матарушка Бања у којој су одмах почеле да ничу виле имућних грађана Краљева, али и удаљених крајева тадашње државе.
После Другог светског рата, Бања наставља да се развија. У новом, социјалистичком маниру изграђен је Хотел „Термал“, репрезентативан ресторан на обали реке и више других зграда.
У зло време деведесетих година Матарушка Бања је примила немали број избеглица из ратом захваћених делова државе која је бројала своје последње дане, али је туристичка и угоститељска делатност потпуно очувана. После 2000. године, Матарушка Бања је и даље посећено бањско лечилиште.
Међутим, пре око две године долази до невероватног обрта. Хотел „Термал“ се затвара и не пружа више никакве услуге. Ресторан на обали Ибра с врло лепом терасом се такође затвара. Хотел „Жича“ је у нејасном статусу – види се да је ресторан хотела у приземљу реновиран, али не прима госте. Собе за смештај гостију на спратовима су праве руине. Једино ради и прима пацијенте Специјална болница за рехабилитацију „Агенс“.
Смештај у приватним кућама и бањским вилама готово потпуно замире. И не може се очекивати да ће било ко одсести у бањи у којој нема могућности да се окупа у бањској води. Снежана, газдарица једне од лепих бањских кућа, с уздахом нам је рекла: „Супруг и ја смо купили плац поред паркинга хотела, на месту страћаре и једне шупе које су се ту налазиле саградили смо свој дом и више соба за бањске госте у шта сам уложила и отпрмнину добијену када сам остала без посла у једној пословној банци и сада смо дошли до тога да нам све што смо саградили зврји празно – нема гостију у Бањи, деца су нам отишла у Београд у потрази за послом, а ми само можемо да гледамо како око нас све замире и пропада.“.
Матарушка Бања се дичи врло лепим парком у свом средишту који се, додуше, одржава тако што се уредно коси и не представља легло змија и других живптиња, али је ипак запуштен (нема засађеног цвећа, дрвеће и жбуње се не негује, трава се не залива) и готово потпуно празан. Увече бањски парк изгледа сабласно и поред више уметничких скулптура у камену и лепе, али суве фонтане које садржи.
Многе од бањских вила, неспорно занимљиве архитектуре, су потпуно запуштене и почињу да се урушавају.
Богутовачка Бања
Стање Матарушке Бање се може оценити високом оценом када се упореди са стањем оближње Богутовачке Бање. Богутовачка Бања је познато лечилиште са сумпорном водом које се налази недалеко од Ибарске магистрале, близу села Богутовац, а недалеко од Краљева. Ради се о мањој бањи ушушканој на присојној страни једног брда у којој је изграђен велики Хотел „Минерал“ и јавно бањско купатило, а постоји и већи број кућа које издају своје собе гостима.
И Хотел „Минерал“ је затворен и потпуно напуштен. Међутим, прави скандал је оно што се може видети у бањском купатилу. Ради се о мањем купатилу с уређеним базенима и кадама за купање у два крила исте зграде. (Постоји крило зграде за мушкарце и за жене.) Купатило нико не одржава те је прљаво и потенцијално
опасно – човек лако може у њему нагазити на зарђали ексер или разбијено стакло. Базени служе својој сврси, али тако што их сами гости повремено очисте и регулишу доток воде. Један бркати чича, потпљен у бањску воду, озлојеђено каже: „Лековита вода природно тече, а ми не умемо да се организујемо да то искористимо и зарадимо новац. Како бисмо организовали неку услужну или производну делатност?“.
У Богутовачкој Бањи више не постоји никаква продавница већ се ретки гости снабдевају на импровизованим тезгама испред бањског купатила.
После посете Матарушкој и Богутовачкој Бањи, путнику у устима остаје горак укус. Просто је невероватно да бањско лечилиште неколико километара удаљено од овећег српског града не може да привуче госте. Иоле економски развијена људска свест не може да прихвати чињеницу да у бањско лечилиште које се налази у близини врло прометног пута нико не жели да дође.
Нишлије одлично знају – да ове године у Нишку Бању не дође ни један гост већ да само грађани Ниша повремено одлазе у шетњу (што у великом броју и чине), Нишка Бања неће остати пуста. Ко је посетио, рецимо, Луковску или Пролом Бању могао је да се увери да бањско лечилиште може добро да ради у правој забити, а камоли на прометном путу. Како се десило да Матарушка и Богутовачка Бања остану пусте.
Или је, можда, објашњење у нечем другом? Можда неко жели да произведе описано стање како би лакше дошао до вредне имовине у приватизацији или неком сличном поступку?
Одговоре би требало да дају одговарајући државни органи, а, пре њих, и локална самоуправа.
мр Љубомир Костић
