• Gradovi

    Matematiku vidi i dok prati Olimpijadu u Riju

     

    PreviewSlide

    Profesor Stojan Radenović

     

     

    Slide

    Radenović: Godišnje objavim oko 50 radova

     

     

    Slide

    Radenović: Ne mogu bez matematike

     

     

    Slide

    Radenović: Matematičari nemaju iluzije velikog značaja

     

     

    Naučni radovi iz matematike profesora Stojana Radenovića, objavljeni u prestižnim svetskim časopisima, najcitiraniji su radovi srpskog istraživača u svetu, a dao je i ogroman doprinos što je Univerzitet u Beogradu napredovao na Šangajskoj listi.

    BEOGRAD – Naučni radovi iz matematike profesora Stojana Radenovića, objavljeni u prestižnim svetskim časopisima, najcitiraniji su radovi srpskog istraživača u svetu, a dao je i ogroman doprinos što je Univerzitet u Beogradu napredovao na Šangajskoj listi.

    Profesor Radenović, već tri godine je u penziji i, kako kaže, danas piše više nego ikada, godišnje objavi oko 50 naučnih radova u najuticajnijim svetskim časopisima.

    Skromno kaže da ne smatra da je to preteran uspeh, te da on piše naučne radove jer „ne može bez rešavanja matematičkih problema“ i da mu je najveće zadovoljstvo kada motiviše mlade da se bave matimatikom.

    Matematiku vidi svuda, čak i dok prati Olimpijske igre u Riju, proračunava koliko je minimalno pobeda potrebno našim takmičarima u ekipnim sportovima da osvoje zlato.

    Sebe ne smatra naučnikom, iako je ogroman doprinos dao nauci, jer kako kaže, sa pojavom interneta nestalo je pravih naučnika.

    „Naučnik znači da utemeljuje nešto, sada postoje istraživači koji to dograđuju, rešavaju. Bez matematike ne mogu, ali to ne znači da ja imam neko visoko mišljenje o svojim rezultatima. Ujutro se budim sa radošću samo da dalje sređujem radove“, skroman je Radenović.

    Priseća se da je prvi njegov naučno istraživački rad citiran kada je imao 28 godina, da ga je u svom radu citirao poljski istraživač i da je to za njega bio obgroman podsticaj da nastavi dalje da objavljuje radove.

    Koliko je danas citiran, ne može se precizno utvrditi, u naučnim radovima objavljenim u prestižnim svetskim časopisima više od 4.000 puta.

    Zahvaljujuci svojim rezultatima, objavljenim naučnim radovima u prestižnim časopisima i tome što ga citiraju kolege iz celog sveta, profesor Radenović našao se na listi „Najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015. godini“.

    Ovu publikaciju svake godine objavljuje kompanija „Tomson-Rojters“, koja je zadužena i za formiranje SCI liste naučnih časopisa, koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta.

    Radenović je radni vek proveo u nastavi, prvo kao profesor u 14. beogradskoj gimnaziji, a zatim kao profesor matematike na Mašinskom fakultetu i za njega je najveći uspeh bio stvaranje atmosfere u kojoj studenti mogu da postavljaju pitanja, ali pitanja na koje ni profesor ne zna odgovor.

    „Predavanje na doktorskim studijama nije uspešno ako me studenti ne pitaju nešto što ja ne znam. Ako me pitaju nešto što ja znam, onda predavanje nije uspelo. Doktorske studije su istraživanje, oni se pripremaju da rešavaju nove probleme koje im mi postavljamo“, rekao je Radenović Tanjugu.

    Danas, osim što piše radove iz matematike, brojni naučni časopisi poverili su mu da piše recenzije naučnih radova drugih istraživača.

    „Dobio sam od jednog vodećeg časopisa da recenziram rad trojice Rumuna koji su vodeći u toj oblasti. Našao sam cake i čak mogu da im predložim kako neke stvari mogu lakše da urade. To je zadovoljstvo kada vam neki časopis poveri da odlučite da li da štampaju neki rad“, pojašnjava Radenović.

    novostidana.rs

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com