BEOGRAD – Francuski pisac Matijas Enar bio je večeras gost Francuskog instituta u Beogradu, u okviru manifestacije „Molijerovi dani“, gde je predstavio svoju knjigu „Zona“, koju je pre nekoliko dana, u prevodu Anđe Petrović, objavila „Akademska knjiga“ iz Novog Sada.
Prisutne je pozdravila ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro koja je istakla da je veliko zadovoljstvo videti Enara ponovo u Srbiji gde je odlično poznat čitaocima.
Ona je primetila da je Enar već prošao ovim regionom više puta, između ostalog i zbog svoje knjige „Zona“, kao i da u svojim delima govori o aktuelnim temama zajedničkim Srbima i Francuzima.
Enar je rekao da je u Srbiji boravio početkom 2000-tih godina i da je pisanje „Zone“ završio 2007.
Govoreći o naslovu, pisac je objasnio da on predstavlja „presek mnogih stvari“ – ukazuje na geografski pojam istovremeno precizan i neprecizan kao ratna, opasna zona, dok u grčkom jeziku podrazumeva pojas kojim se nešto obavija, u slučaju romana reč je o Mediteranu.
Enar je rekao da ga je inspirisala istoimena pesma Gijoma Apolinera koja predstavlja odu modernosti i dodao da je njegov roman „način da uhvati za ruku Apolinera, koji se borio u Prvom svetskom ratu, da dođe da vidi šta se dešava sa nasiljem kasnije“.
Prevodilac Anđa Petrović kazala je da je knjiga neobično pisana, bez rečenica i da 500 strana u jednoj rečenici predstavlja kuriozitet.
„Knjiga je puna smisla, događaja, značenja i čitalac se ne gubi u tom navodnom neredu“, primetila je Petrović.
Ona je dodala da knjiga obuhvata veliki istorijski period južnog dela Evrope – oslanja se na Trojanski rat, a poslednji događaj se odvija malo posle rata u bivšoj Jugoslaviji, pomenuvši i da je od strane francuskog izdavača Enarov roman okarakterisan kao savremena epopeja.
„Nije tačno da nema rečenica, ima ih mnogo, ali nema tačaka. Postoje zarezi i crtice koji prekidaju teško zaustavljiv ritam koji je kao dugačko putovanje“, odgovorio je Enar na konstataciju prevodioca.
On je podsetio da u epopeji ne postoji tačka, već precizan ritam koji se gradi kroz pripovedanje priče i „da kraja nema do samog kraja“.
Enar je rekao i da se oslonio na taj stari način pripovedanja i da ima mnogo referenci koje vraćaju čitaoce Homeru.
„Roman ima 24 poglavlja, kao što Homerova „Ilijada“ ima 24 dela. Očuvao sam nešto od tog epskog duha, kao kada nacija opeva svoju istoriju i heroje“, objasnio je književnik.
Na pitanje zašto je uneo pisce u knjigu o ratu i nasilju, Enar je pojasnio da ima pisaca koji su počinili nasilje, i da se dešava da pojedinac gurne sebe u destrukciju ili iz čistog ludila postane pristalica fažizma.
„Pasionira me odnos između istorije što je kolektivno događanje i individue kroz koju se materijalizuje nasilje. Mi smo akteri istorije“, naglasio je Enar, dodavši da mnogi njegov roman smatraju mračnim, jer se bavi pitanjem zla i nasilja, ali tu postoji, naglašava on, i mogućnost transformacije.
Novosadski izdavač „Akademska knjiga“ uskoro će objaviti i Enarov roman „Busola“, za koji je dobio Gonkurovu nagradu za 2015. godinu, u prevodu Tamare Valčić-Bulić, a autor će sutra u knjižari „Delfi SKC“ potpisivati svoje knjige.
