Novosti online

Ментална отпорност

Појам резилијентност у физици означава способност неког тела које се деформисало под деловањем неке силе да се врати у своје првобитно стање и поврати свој ранији облик. Ако савијемо лист папира, он ће се вратити у првобитно стање, али ако га згужвамо, то ће превазићи његову способност резилијентности и он више неће моћи да поврати свој облик.

На сличан начин можемо да посматрамо резилијентност појединца који је изложен некој веома негативној ситуацији, трауми или серији стресова, и да процењујемо колики је степен његове способности да се врати у своје нормално стање.

Данас знамо да однос одређеног догађаја и начина на који особа реагује на њега није узрочно-последични. Људи не реагују на догађаје као такве, већ стварају свој доживљај датог догађаја тако што му приписују неко значење и неку важност. Индивидуалне разлике у доживљавању исте појаве настају управо због тога што јој се приписује различито значење и значај.

Преосетљиви људи су они који негативним догађајима приписују веома велику важност, доживљавајући их као катастрофе, што их чини склоним емоционалним поремећајима. Не ваља ни потцењивање негативног догађаја, то јест тврдоћа и неосетљивост. Између преосетљивости и неосетљивости, налази се осетљивост.

Оптимална ментална отпорност није тврда неосетљивост, већ еластична осетљивост. Непријатно емоционално стање које је реакција на правилну оцену негативног догађаја може да траје краће или дуже, након чега следи период адаптације током којег се особа враћа нормалном начину функционисања. Након што је неко време била „савијена” она се полако „исправља” успостављајући поновну унутрашњу равнотежу.

Када особа доживи неку трауматичну ситуацију, није ситуација та која сама по себи оставља последице, већ су то они погрешни закључци о себи, другима и свету, које особа изводи из дате ситуације. Особе са високим степеном резилијентности увек науче нешто исправно из негативних ситуација.

Резилијентност је веома важна када су деца у питању зато што су она у процесу формирања личности. Малу децу најчешће можемо да заштитимо од негативних аспеката реалности, али то није могуће са већом децом. Њима морамо да помогнемо да на исправан начин припишу значење и важност негативним догађајима. Након таквих догађаја треба да кроз разговор с њима спречимо да изведу погрешне закључке који касније у животу могу да их ограничавају и ометају.

Најнижи степен менталне отпорности на негативне догађаје имају они одрасли које су као децу родитељи стално презаштићивали. Они су стално добијали поруке да су неспособни, а да је свет веома опасно место. Висок степен резилијентности имају она деца коју су родитељи подстицали да мисле својом главом и да буду сналажљива.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh