Više od četiri meseca posle parlamentarnih izbora koji najvećoj evropskoj ekonomiji nisu doneli jasnu većinu, konzervativci iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) traže rešenja za zdravstvo, radno pravo, Evropu i penzije da bi ubedili socijal-demokrate (SPD) da obnove „veliku koaliciju“ na još četiri godine.
Iako večeras ističe inicijalni rok za kompromis, partije su sebi ostavile mogućnost da pregovore produže za još dva dana.
„Nadam se da ćemo uspeti ali problemi još uvek nisu rešeni“, priznala je kancelarka u petak.
Gradjani su nestrpljivi, piše Frans pres (AFP). Oko 71 odsto Nemaca kaže da ne razume zašto „formiranje vlade toliko dugo traje“.
Ako Merkel ne uspe u pregovorima, moraće da se odluči izmedju četvrtog kancelarskog mandata na čelu nestabilne manjinske vlade i održavanja novih izbora, koji bi izvesno doneli još veći uspeh ekstremnoj desnici. Obe situacije bi bile prvi put vidjene u posleratnoj Nemačkoj.
Socijal-demokrate su posle debakla na izborima i očajnog rejtinga u anketama podeljene. Dobar deo članstva želi da njihov lider Martin Šulc održi obećanje o skretanju u levo i ne pregovara s Merkelovom.
Odluku o koaliciji će doneti članovi partije u glasanju tokom februara i marta.
Angela Merkel se tako nalazi u nezavidnoj poziciji, pritisnuta s jedne strane svojim konzervativcima koji traže desničarsku politiku da bi se ograničila ekstremna desnica a s druge potrebom za kompromisom sa SPD koja je pod pritiskom svog levog krila, navodi AFP.
Jedan deo nemačke štampe ne pokazuje mnogo razumevanja za dve partije koje, zajedno ili naizmenično, vladaju Nemačkom od 1949.
List Zidojče cajtung je osudio njihovo traženje „najmanjeg zajedničkog sadržaoca“ za „veliku koaliciju bez ideje vodilje“ za budućnost.
„Oni oklevaju, besni su i svadjaju se. Ali iznad svega nisu inspirativni“, naveo je taj list i pozvao Merkel i Šulca da se saberu ili „daju prostor novim liderima ili novim izborima“.
Šef omladine SPD Kevin Kinert je rekao da je taj način vodjenja politike „na izborima koštao 14 odsto glasova i to će se nastaviti“. Kinert je medju vodećim protivnicima koalicije s CDU.
Medjutim, drugi smatraju da su novi izbori previše rizični jer je SPD slaba. Profitiraće ekstremna desnica, a 13 odsto glasova koje je osvojila Alternativa za Nemačku (AfD) su već zakomplikovali put do parlamentarne većine, piše AFP. To je bio istorijski uspeh za AfD.
Ta partija je uhvatila talas zabrinutosti i straha izazvanih otvaranjem zemlje za više od milion tražilaca azila od 2015. i kao svoj glavni cilj je postavila odlazak Merkelove s vlasti.
Trenutni politički ćorsokak je nezapamćen u posleratnoj Nemačkoj, posle 12 godina vlasti Angele Merkel, kao znak njenog političkog slabljenja.
Gubitak uticaja će imati posledice i u Evropi, gde francuski predsednik Emanuel Makron zagovara dubinske reforme u cilju povratka poverenja gradjana, navodi AFP.
Ti predlozi su, doduše, u Nemačkoj dočekani s oprezom a bez Nemačke ništa ne može biti učinjeno, ali po prvi put posle mnogo vremena Merkel nema inicijativu.
Martin Šulc, bivši predsednik Evropskog parlamenta i vatreni pristalica Makronovih predloga, naveo je da „borba za snažnu i obnovljenu Evropu“ treba da bude „temelj“ buduće vlade.
