Док администрација одлазећег америчког председника Барака Обаме води правну и медијску битку да натера компанију „Епл” да откључа телефон терористе из Сан Бернардина, на мети државе могао би да се нађе и „WhatsApp”, мобилни сервис за размену порука и позива. Како пише „Њујорк тајмс”, одлука о тужби још није донета, али званичници не искључују ни ту могућност. Тиме би држава отворила нови фронт против Силицијумске долине у вези са енкрипцијом, безбедношћу и приватношћу.

Апликација „WhatsApp”, у власништву „Фејсбука”, раније је већ заштитила енкрипцијом позиве и поруке својих корисника, чиме је њихово прислушкивање и читање учинила немогућим чак и уз судски налог о праћењу. То је истражним органима задало тешкоће, јер без обзира на то што је суд дозволио праћење појединих разговора због истраге, технологија енкрипције их онемогућава да приступе садржају тих разговора. Сада надлежни, према писању њујоршког дневника, разматрају како да томе стану на пут. Обе стране су, како се наводи, одбиле да коментаришу случај.

Поједини истражитељи сматрају да је праћење „WhatsApp” разговора још важније од проваљивања у блокиране уређаје, не само због тога што је мање корисника који прибегавају закључавању телефона, већ и зато што су амерички закони о прислушкивању стари и донети још у време када мобилна телефонија није била у масовној употреби. Један од разлога због којих још увек није покренута тужба против популарне апликације извори угледног листа виде у незваничним најавама да се приводи крају писање закона према којем би технолошке компаније плаћале високе новчане казне уколико одбију судски налог за приступ шифрованим подацима. Други разлог државног оклевања јесте тај што би у случају да „Епл” откључа телефон нападача из Сан Бернардина било врло лако натерати „WhatsApp” да употреби исти софтвер и уклони заштиту са појединих налога. Према другим оценама, пак, државни органи за правну борбу бирају само оне случајеве који се њима чине најпогоднијим, односно где њихов захтев за приступ корисничким подацима изгледа разуман.

На почетку рада овог месинџер сервиса све поруке су пролазиле кроз његове сервере, па је државним органима, али и хакерима, било неупоредиво лакше да до њих дођу. Када је уведена такозвана „енд то енд” енкрипција, подаци су постали читљиви само крајњим корисницима, али не и било коме ко би их пресрео на путу од пошиљаоца до примаоца. Челници компаније недавно су одбили захтев бразилске полиције да доставе податке о кориснику осумњиченом за трговину наркотицима, уз објашњење да не могу обезбедити информације које ни сами немају.