BEOGRAD – Migrantska kriza je postala kriza jer EU nije funkcionisala kako treba, a migranti bi mogli postati Jevreji našeg doba, jer je to sada grupa prema kojoj je usmerena negativna energija i preko koje jačaju ekstremno desničarski pokreti, ocenjeno je danas na promociji drugog broja Spoljnopolitičkih svezaka „Srbija na izbegličkoj ruti – humanitarni odgovor i pravna prilagođavanja“.

Za rešenje problema neophodan je sistematski zajednički pristup, ukazano je na skupu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fridrih Ebert fondacije.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić naglasila je da je izbegička kriza pokazala da zapadni Balkan nije na spoljnim granicama EU, već unutar njenih međa.

„Zapadni Balkan zbog toga ne može ništa drugo nego da ima reaktivnu funkciju, pošto je vezan za sve odluke koje će se donositi u EU“; uverena je ona.

Istovremeno je ukazala da su ovim problemom ugrožene vrednosti na kojima počiva međuanrodno pravo i pravo EU.

Sociolog, profesor na Filozofskom fakultetu Vladimir Vuletić rekao je da smo svedoci zakokreta u poslednjih nekoiko meseci od humanitarnog ka bezbednosnom pristupu analizi problema.

„Čini mi se da bi izbeglice i migranti mogli bi postati Jevreji našeg vremena, grupa ka kojoj bi bila usmerena negativna energija i preko koje bi jačali ekstremni pokreti“, naglasio je on dodajući da demokratije nema bez zaštite ljudskih prava.

„Ako se potkopaju ljudska prava na jednom mestu to je prvi korak ka potkopavanju demokratije i ljduskih prava uopšte“, upozorio je Vuletić.

On je kazao da je EU rešenje pronašala u prebacivanju problema na svoju poluperiferiju, na zemlje zapadnog Balkana, zbog čega će te države, a i Srbija, morati u vremenu koje dolazi trpeti i postati neka vrsta odbrambene zone.

Vuletić je rekao da, i pored činjenice da je balkanska ruta zatvorena već pola godine, i dalje dolaze izbeglice ilegalnim putem, što pokazuje da će Srbija morati u budućnosti da se nosi s činjenicom da će biti sve više migranata.

Za rešenje tog problema, kako kaže, neophodan je integrativni pristup, odnosno razvojni pristup, za koji je potrebna pomoć EU koja bi bila usmerena na razvojne projekte, koji bi mogli doprineti ekonomskoj integraciji tih ljudi koji će ostati.

Italijanski sociolog Stefano Valpoličeli rekao je da su migracije globalni problem i da se njime ne može upravljati individualno, već je neophodan sistemski pristup, kao i koncept.

Programska direktorka Fondacije Fridrih Ebert Ivana Račić ukazala je da se, zbog izbegličke krize, često ispušta iz vida primena sporazuma o readmisiji, to jest naših građana koji su vraćeni iz zemalja EU.

Udrednik drugog broja Spoljnopolitičkih svezaka, direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević istakao je da je važna debata o problemima, jer samo na taj način moguće je pronaći rešenja.

„Zbog nedostatka razgovora među zemljama članica EU mi se danas nalazimo u nečemu što se zove kriza i problem koji iz fundamenta udara na ono što je sam opstanak i postojanje Unije kao političke zajednice zasnovane na određenim vrednostima“, uveren je on.

Petronijević je naglasio da bi trebalo da se vratimo u prošlost i zapitamo se kada je tema migracije i azila prestala da bude deo uravnoteženog razgovora i bude tema kojim se isljučivo bave populističke organizacije u Evropi.

On je ukazao da migracije imaju pozitivne efekte na primajuća društva, i da to ne treba gledati kao bezbednosni problem.

Jačanje ekstremnih političkih organizacija i ideja sa nezamislivim izbornim rezultatima koje postiži širom Evrope su prouzrokovane nedostatkom diskusije na tu temu, gde bi zaštita ljudskih prava trebalo da bude u prvom planu.

Petronijević je naglasio da izbeglički talas ne bi trebalo da bude problem za Evropu, pošto se radi o milion ljudi koji su pristigli na teritoriju sa oko 500 miliona stanovnika.

„Kriza je nastala što zemlje članice EU nisu želele da ispune svoje članstvom preuzete obaveze. Ne bi krize bilo da je EU funkcionisala na način kako je trebalo“, podvukao je on.

Petronijević je kazao da zapadni Balkan ima svoje obaveze u skladu sa međunarodnim standardima koje su zemlje preuzele međunarodnim konvencijama, ali i da ne treba zaboraviti da se radi o postkonflikom prostoru, koji ima socijalne, ekonomske i interentničke izazove i koji ima svoje određene kapacitete da prihvati i podeli teret krize.

Srbija je, prema njegovim rečima, zemlja koja je pokazala određen stepen zrelosti, a suština je kakva će biti politika u budućnosti usled migrantskog talasa koji se očekuje.

„U kontekstu evropskih integracija Srbija mora tražiti odgovore i insistirati na tome da u razgovorima koji se tiču migracija i azila moramo biti partner. Akcioni planovi za poglavlje 23 i 24 to moraju da reflektuju“, naglasio je Petronijević.

Isto tako je kazao da, što se tiče tražilaca azila iz Srbije, nije dopustivo da se adminsitrazivnim merama rešava ovo pitanje na samim granicama, jer to dovodi do diskriminacije i segregacije, a odgovor se mora tražiti u dijalogu sa EU.

Foto Tanjug/ J.Pap, ilustracija