Ekonomija

Mihajlović obećala MMF-u – 2.000 otkaza

zorana mihajlović,mihajlovićFoto: Ministarstvo građevinarstva/Aleksandar Stojanović

„Sa MMF-om i u uopšte odlukom vlade Srbije smo krenuli u reformisanje Železnice ne da bi smanjili broj ljudi nego da bi dobili efikasnu železnicu. Reformisanje podrazumeva investiranje u infrastrukturu, a mi investiramo u brže pruge i nove vozove. Sa ministarstvima finansija i rada ćemo razgovarati o tome koliko će i na koji način će izgledati njihove otpremnine“, rekla je Mihajlović novinarima nakon sastanka sa Misijom MMF-a u Vladi Srbije.

Upitana koliko bi zaposlenih moglo da bude višak, ona je kazala da je sigurno reč o preko 2.000 ljudi, kada su u pitanju sva tri preduzeća koja rade u okviru Železnica i koja trenutno zapošljavaju 16.780 zaposlenih.

Ona je kazala da je prvi put u Železnici napravljen popis i sada se zna šta je tačno imovina Železnice.

Ona je istakla da su reforme ovog sistema nakon podele preduzeća na dobrom putu, da je otvoreno tržište za kargo prevoz te da ovo preduzeće sada posluje bez subvencija, da je prvi put napravljen popis imovine železnica, a da je sledeći korak smanjenje broja zaposlenih u sva četiri preduzeća Železnica Srbije za šta su usvojene sistematizacije.

Ona je nakon sastanka sa predstavnicima MMF-a sa kojim je bilo reči o restrukturiranju tog preduzeća, ali i drugim temama navela da će biti dobrovoljnih odlazaka, a da su sa druge strane predstavnici Železnica napravili sistematizacije koje moraju da odgovaraju po strukturi onome šta zaista treba da rade.

RESTRUKTURISANJE IDE DOBIM TEMPOM

Na današnjem sastanku sa predstavnicima MMF-a prisustvovali su direktori Železnica Srbije, Koridora Srbije i Puteva Srbije.

Mihajlović je na sastanku istakla i da je plaćanje računa za struju postalo redovnije, što se ranije zameralo Železnicama Srbije te da će se neka od zaostalih dugovanja ovog preduzeća namiriti prodajom viška imovine Železnica.

Ima i viška

Mihajlović je kazala da je ministarstvo u prethodna četiri meseca završilo zakonsku regulativu koja se odnosi na ugovore između sva tri podeljena preduzeća u okviru Železnica, završen je popis i identifikovan je višak od 13 milijardi dinara.

Vrlo važno je da se i dalje razgovara sa lokalnim samoupravama koje su to linije koje će zajednički biti finansirane sa Železnicom i lokalnim samoupravama, rekla je ona.

„Što se tiče reformisanja Železnica može da se kaže da smo na dobrom putu. I ne samo da radimo po planu već radimo zajedno. Rekla bih da smo svi bili zadovoljni kada je u pitanju restrukturiranje Železnica“, navela je ona.

Sa delegacijom MMF-a koju predvodi Džejms Ruf takođe se razgovaralo i o kapitalnim investicijama, pre svega pruzi Beograd-Budimpešta, autoputu Niš-Merdare-Priština, o reformi katastra, o statusu rehabiltacije puteva…

„O no što nam je rekao Džejms Ruf je da kod puteva nema nikakvih problema i da se projekti rade u roku, rehabilitacija kao i izgradnji autoputa“, navela je Mihajlović.

ZA PENALE KREDITA „PLAĆAMO SIĆU“

Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak rekao je odgovarajući na pitanja novinara da to preduzeće nije nijedan evro ni dinar dalo za penale i kamate.

„Plaća se mala kamata za nepovlačenje sredstava. Mi kada dobijemo kao Putevi Srbije 100 ili 200 miliona evra kredita mi to ne možemo da potrošimo za pet ili šest meseci, potrošimo koliko možemo i ove godine će to biti oko 70 miliona“, rekao je on.

Govoreći da je minus oko osam milijardi zbog amortizacije, Drobnjak je kazao da Putevi Srbije imaju prihod od putarine i subvencije, kao i kredita „te da ne može da bude ni u plusu ni u minusu.“

Mihajlović je kazala da je 2014. kada je formirana vlada država morala da plati kamate za nepovučena sredstva, odnosno provizije blizu šest miliona evra kod železnica i nekoliko miliona za puteve.

„Razlog je to što su prethodne vlade uzimale kredite, pa smo na primer kredit EBRD iz 2008. realizovali tek ove godine, uzimani su krediti iz bilo kojih razloga, nisu realizovani i zbog toga je sačekalo ovu vladu da plati penale“, kazala je Mihajlović.

Ova vlada je, kako je rekla, ubrzala sve što je mogla i dodala da se nada da sledeće godine neće morati ništa da se plaća na ime toga.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh