Novosti online

Милена Марковић написала драму за национални театар

До краја актуелне 150. сезоне која ће бити завршена крајем јуна чекају нас бројни догађаји. Ансамбл Драме увелико припрема премијеру представе „Јесте ли за безбедност” посвећене Биљани Јовановић, у режији Анђелке Николић, која ће бити изведена на сцени „Раша Плаовић”, односно свој одлазак у Љубљану и Загреб са награђиваним остварењем „Царство мрака ” у режији Игора Вука Торбице. И ансамбли Опере и Балета спремају своја премијерна издања, најављује за „Политику” неуморна Ивана Вујић, в. д. управника Народног позоришта у Београду, коју смо пре неки дан у раним јутарњим сатима затекли у њеном радном простору на првом прату националне куће у фотељи у којој је седео и славни Бранислав Нушић.

– Већ 2. јуна публику ћемо дочекати са новом поставком балета „Лабудово језеро” у кореографији и режији Константина Костјукова, а десетак дана касније (14. и 15. јуна) премијером Коњовићеве опере „Коштана” у режији Југа Радивојевића. У међувремену очекује нас потписивање Споразума о сарадњи са ХНК Ивана пл. Зајцева из Ријеке и позориштем „Јозефштат” из Беча – каже Ивана Вујић, најављујући први сусрет ансамбла Драме са публиком Хрватског народног казалишта из Загреба којој ће се после 37 година представити 16. јуна управо са Нушићевом „Госпођом министарком”, у режији Јагоша Марковића, са Радмилом Живковић у насловној улози.

То није све, поручује в. д. управника националног театра, подсећајући да се увелико ишчекује директан пренос (24. маја) оперског дела у четири чина „Андре Шеније” Умберта Ђордана уз наступ Ане Нетрепко и Јусифа Ејвазова из Бечке опере поводом 150 година Народног позоришта у Београду и Бечке државне опере.

Велико интересовање, сазнајемо, влада и за гостовање Дојчес театра из Берлина које стиже са комадом „Неустрашиве – као и све слободне девојке” Тање Шљивар, у режији Саломе Дастмалхи, као и Градског позоришта из Подгорице представом „Козоцид” Виде Огњеновић, али и радионице „Трансформација” колектива СКУТР из Чешке. Редитељка Саломе Дастмалхи одржаће уједно своју радионицу 30. маја у Народном позоришту у Београду.

– Наставићемо и линију нове сцене „Радионица”, у оквиру које ћемо сваког месеца имати читања текстова младих писаца. Режираће их млади редитељи, наравно, са нашим глумцима који дуго нису имали сусрет са публиком. Исто тако планирамо да део костима из нашег богатог фундуса који не користимо поклонимо Српском позоришту у Будимпешти. Предвођени редитељем Миланом Русом, они ће код нас гостовати у јуну, до тада ћемо одвојити део костима који нама нису у представама више потребни и радо их уступити – каже Ивана Вујић и додаје:

– На нашу радост, наставићемо сарадњу и са Римини протоколом и награђиваним редитељем Штефаном Кегијем који би, како смо планирани, свој пројекат „Сто посто град” премијерно представио на сцени Народног позоришта у Београду крајем јуна 2020. године. Велика светска звезда Ен Богарт такође ће бити наш гост, а своје радионице држаће у нашем позоришту већ у јануару 2020. Армин Петрас, немачки редитељ и писац, по свему судећи, током јесени режираће код нас неко дело из класичног репертоара, а у преговорима смо да то буде својеврсна копродукција са позоришним кућама из Бремена или Бона.

Наредну 151. сезону Народно позориште у Београду отвориће како друго него премијером, као што и доликује угледној театарском кући. У овом случају биће то Шекспир и ново сценско читање његовог „Сна летње ноћи”, у режији Кокана Младеновића, са бројном глумачком екипом.

У дирекцију ансамбла Драме националног театра недавно је, сазнајемо, стигао и нови наручени текст од драмске ауторке Милене Марковић „Трагедија – љупке минијатуре о бедном људском животу” чија премијера се очекује већ крајем ове године.

У међувремену представе редитељке Татјане Мандић Ригонат „Балкански шпијун” и „Иванов” спремају се на нова гостовања. Ковачевићев „Балкански шпијун” позван је на гостовање на Дубровачким летњим играма где ће наступити 16. августа, док ће по свему судећи Чеховљев „Иванов” четири дана касније гостовати на Охридском лету.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh