• Novosti online

    Милиони из медијских конкурса за повезане фирме

    Сремска телевизија и њен власник Александар Винчић, заједно са неколико новооснованих продукцијских кућа, су на четири конкурса за медије у Срему дошли до 30 милиона динара. У комисијама које су одлучивале о расподели новца били су и представници предузећа које није имало права да предлаже чланове – од којих су неки такође повезани са Сремском ТВ.

    Извор: ЦИНС Извор: ЦИНС

    На конкурсима за финансирање медијских пројеката у Сремској Митровици, Пећинцима, Руми и Шиду Сремска телевизија је, по свему судећи, добијала новац чак и кад по закону то није могла. На тај начин су ова регионална телевизија и њен власник Александар Винчић у 2015. години, што непосредно од општина, што преко продукција које су добијени новац плаћале у највећем делу Сремској ТВ, дошли до око 30 милион динара. То је близу половине укупно додељеног новца на тим конкурсима.

    С обзиром на то да пројектно финансирање медија спада у државну помоћ, чији је трогодишњи лимит за свако предузеће 23 милиона динара, Сремска ТВ је морала да одустане од дела добијених средстава, након што је тај лимит достигла. Разлика у новцу је на наредним конкурсима исплаћивана тек основаним независним продукцијама, формално у власништву директорке и сараднице Винчићевих фирми, за програме који који би били реализовани ресурсима Сремске ТВ.

    У већини тих случајева, међу члановима комисије која оцењује пројекте били су представници Асоцијације електронских медија Војводине, за коју Коалиција медијских и новинарских удружења наводи да на основу Закона о јавном информисању и медијима нема права да предлаже чланове.

    Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, каже да је реч о очигледној злоупотреби Закона и правилника који регулише доделу новца “јер се види да је једна иста група људи интересно повезана и да користи тај троугао: медији -продукција- конкурси.”

    Александар Винчић је поред Сремске ТВ власник фирме Сирмиум фруит, као и сувласник винарије Моловин из Шида. Иако су новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) у више наврата покушавали да га контактирају, до објаве овог текста нису успели да дођу до њега. На питања упућена мејлом, ЦИНС такође није добио одговоре.

    “Овако како је описано, изгледа као да је реч о намери да се избегне примена правила о контроли државне помоћи. Питање је да ли би такав план и намера могли да буду доказани, али у најмању руку, подударање износа, пројекта и медија указује на њих”, каже Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, коме су новинари ЦИНС-а показали модел по коме је конкурсни новац додељиван продукцијама.

    Доделу државне помоћи мале вредности не контролише државна комисија већ је за то задужен онај који помоћ и додељује – у овом случају руководиоци локалних самоуправа.

    На питање због чега су доделили новац тек основаним продукцијама, које нису имале техничке ни људске капацитета, Илија Недић, начелник Градске управе за културу, спорт и омладину Сремске Митровице, која је расписивала конкурс, каже да је њима било битно да је испоштована законска процедура.

    Недић додаје да није стручан у тој области да би могао да полемише са представницима медија који су били чланови комисије: “Они су ми рекли да је то апсолутно у складу са медијским кодексима и да никаквих проблема нема.”

    ЦИНС је покушао да од надлежних у општинама Рума, Шид и Пећинци такође добије коментар, али они нису одговарали на постављена питања.

    Традиција пословања дуга неколико седмица

    Пројектно финансирање почело је 2015. године, на основу новог Закона о информисању и медијима, а требало је да спречи локалне самоуправе да произвољно, преко рођачке или партијске линије, дају новац за промоцију локалне власти. Уместо тога, градови и општине морају да расписују конкурсе.

    Медији могу да се пријављују на конкурсе са предлозима пројеката од јавног интереса, а независне комисије пројекте оцењују и предлажу локалним властима који медији треба да буду финансирани новцем грађана.

    Конкурси у неким од сремских општина показује да сви проблеми нису отклоњени новим законом.

    Сремска Митровица расписала је три конкурса 2015. године, на којима је дала скоро 30 милиона динара.

    На првом конкурсу, у марту, Сремска ТВ је добила 15 милиона динара. Уговор је у септембру измењен и снижен за осам милиона динара јер су већ испунили лимит државне помоћи. Исти износ касније је додељен двема видео продукцијама, чији су власници сараднице Сремске ТВ или директорке у другим Винчићевим фирмама.

    Челници Сремске Митровице расписали су у октобру трећи конкурс, у вредности од око 10 милиона динара. Четири милиона је припало Супер продукцији, основаној два дана након што је конкурс расписан, а исту суму добила је Централна продукција, основана у јулу те године.

    Како је у записнику Комисије која је оцењивала пројекте наведено, ове продукције су новац добиле и због “традиције пословања, техничке и кадровске опремљености”. Ипак, највећи део добијеног новца дале су на изнајмљивање опреме и емитовање, а у пријавама су навеле да ће користити ресурсе Сремске ТВ преко које ће касније и емитовати предложени програм.

    Власнице ових продукција су повезане са Сремском ТВ и њеним власником Александром Винчићем. Супер продукцију је основала Јована Босић, директорка у неколико Винчићевих фирми док је Централну продукцију основала Савета Ковачевић, сарадница Сремске ТВ.

    Буџети које су две продукције доставиле Комисији се у највећем делу односе на плаћање емитовања садржаја на Сремској ТВ, као и на изнајмљивање њихове опреме и технике.
    Кључни учесници пројекта наведени у пријави су управо новинари ове телевизије.

    На исти начин прописи о контроли државне помоћи су заобилажени и у другим сремским општинама које је ЦИНС истраживао.

    У Руми је, на пример, Сремска ТВ прво добила 11 милиона динара, да би неколико месеци касније због лимита државне помоћи раскинула уговор и одустала од 5 милиона. Исти износ је на другом конкурсу у Руми додељен продукцији Промо продукција чији је власник Драгана Младеновић.

    Као и у пројектима осталих продукција, у овом случају је наведено да ће се садржај емитовати преко Сремске ТВ и да ће се користити њени технички капацитети. Од добијених 5 милиона, скоро сав новац је био предвиђен за трошкове емитовања садржаја.

    Општина Пећинци је некадашњој директорки Сремске ТВ, Данијели Шуши, односно њеној Новој продукцији одобрила 3,6 милиона динара. Сремска ТВ је тај износ добила на конкурсу пре тога, али новац никад није исплаћен јер је у јулу раскинут уговор.

    Промо продукција и Нова продукција основане су 1. јула 2015. године, око месец дана пре расписивања конкурса на којем су добиле новац.

    Слободан Крајновић, један од чланова конкурсне комисије која је Новој продукцији доделила новац каже да су из општине Пећинци инсистирали на тој продукцији јер им је Сремска ТВ битна. Додаје да се слична ствар са продукцијама дешавала и у другим местима.

    На контакт телефоне наведене у пријавама ових продукција новинари ЦИНС-а су углавном добијали непознате људе који су се представљали као колеге од власница. Када су се Данијела Шуша и Драгана Младеновић коначно јавиле и чуле шта је тема разговора, прекидале су везу наводећи да не могу да причају. После се нису јављале.

    Лакше уз комисију

    Све медијске пројекте пристигле на конкурсе за информисање прегледале су комисије састављене од представника медијских удружења и медијских стручњака. Комисије су имале од три до пет чланова, у зависности од броја пристиглих предложених пројеката.

    На већини конкурса у којима су новац добиле продукције повезане са Сремском телевизијом и Александром Винчићем, међу члановима били су и представници Асоцијације електронских медија Војводине (АЕМВ). Ова асоцијација је током 2015. године слала локалним самоуправама у Војводини допис којим је предлагала да на војвођанским конкурсима изаберу њихове чланове.

    Коалиција новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, АНЕМ, НДНВ и Локал пресс) је упозоравала локалне самоуправе да је реч о манипулацији и да АЕМВ нема права да предлаже чланове јер је реч о привредном друштву – предузећу које само у имену има реч асоцијација, иако то у ствари није. Коалиција је у саопштењу навела да су „обавестили и Министарство културе и информисања и позвали га да размотри законску одговорност за овакав покушај злоупотребе закона”.

    Коалиција је на конкурсу општине Шид тражила објашњење због чега су оба предложена члана комисије дошла из АЕМВ-а, након чега је промењено решење о именовању и оба члана су избачена. На том конкурсу ни Сремска ТВ нити поменуте продукције нису ни учествовале на конкурсу.

    Након завршетка тог конкурса, Сремска ТВ је критиковала његове резултате и председника општине Шид, Николу Васића.

    Општина Шид је у агвусту поново расписала конкурс и доделила два милиона динара Сирмиум продукцији, основаној два месеца пре тога.

    Као и у осталим случајевима, власница ове продукције – Драгана Тешић – је у пријави навела да ће користити техничке капацитете Сремске ТВ, на којој ће садржај бити и емитован. Овога пута, два од три члана комисије су била из АЕМВ-а, међу њима и Драгана Младеновић, чија је продукција новац добила на конкурсу у Руми.

    На два дописа које је АЕМВ слао локалним самоуправама у 2015. и 2016. години стоје различити матични бројеви. Оба се односе на привредна друштва, а не на удружења: једно са називом Асоцијација електронских медија Војводине и друго Асоцијација електронских медија – В ДОО.

    На бројеве телефона наведене у допису из 2015. године се нико не јавља док се на број телефона наведен на допису из 2016. јавила извесна женска особа, након чега се веза прекинула. Касније се на тај број нико није јављао. Реч је о истом броју телефона који је Данијела Шуша навела као контакт њене продукције у предлогу пројекта за конкурс у Пећинцима.

    Илија Недић објашњава да они у Сремској Митровици нису имали пуно избора при одабиру чланова комисије на конкурсу на којем су новац добиле Супер продукција и Централна продукција.

    „Нико осим АЕМВ-а није послао предлоге. Ми смо практично стављени пред свршен – једина могућност је била да изаберемо њих”, каже Недић.

    „Овде је направљен зачаран круг где је све на први поглед легално – имате изабране чланове комисије, имате вероватно и пројекте који испуњавају формалне услове, имате продукције које су прављене ад хоц”, каже Вукашин Обрадовић. Додаје да је кључно питање улога државе, односно локалних самоуправа, пошто је дошло до злоупотребе неких од решења из Закона о јавном информисању и његових подзаконских аката.

    Приватизацијом до новца

    Радио телевизија (РТВ) Инђија безуспешно је тражила новог власника од 2010. године али је у августу 2015. ипак нашла купца. Била је то Данијела Шуша, у то време директорка Сремске ТВ, која је купила ову телевизију по почетној цени од нешто више од 63.000 евра.
    Скоро три месеца након тога, Инђија је у новембру расписала, други по реду, конкурс за суфинансирање медијских пројеката. На првом је Сремска ТВ добила око 15 милиона динара, од укупно додељених скоро 20 милиона, али је уговор касније раскинут због лимита у додели државне помоћи. Према подацима Управе за трезор, Сремској ТВ је до тада исплаћено 10 милиона динара.
    На другом конкурсу, скоро 6,5 милиона динара додељено је тек приватизованој РТВ Инђија. Данијела Шуша тада више није била директорка Сремске ТВ али се у уговору који је председник општине Инђија склопио са РТВ Инђијом наводи да ће програм бити реализован и преко Сремске ТВ.
    РТВ Инђија је на конкурсу Општине Инђија добила око миллион динара мање од цене за коју је купљена у приватизацији. Извештај о приватизацији медија који је радио Топлички центар за демократију и људска права показује да су неки од приватизованих медија куповани буџетским новцем, односно новцем које су добијали пре или после приватизације.
    ‘Није тешко претпоставити да овакви купци у процес приватизације нису ушли зато што медији остварују добру зараду на тржишту, него зато што şу били свесни да ће им политичке везе обезбедити стабилно финансирање и солидну зараду’, каже Драган Добрашиновић, директор Топличког центра.
    Данијела Шуша није пристала на разговор са новинарима ЦИНС-а.

    Војвођански конкурси

    Сремска ТВ је добила 1,2 милиона динара на првом конкурсу који је Покрајински секретаријат за културу и информисање расписао почетком 2015. године. На другом Покрајинском конкурсу, власница Сирмиум продукције Драгана Тешић је добила нешто више од 330.000 динара
    Аутор: Владимир Костић и Анђела Миливојевић Извор: ЦИНС

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com