BEOGRAD – Sudovi u Srbiji su u toku prošle godine rešili 300.000 više predmeta nego u 2014. godini, iako su prilimili u rad pola miliona više predmeta, rekao je danas predsednik Vrhovnog kasaconog suda (VKS) Dragomir Milojević predstavljajući Godišnji izveštaj o radu sudova za 2015. godinu.
„Sudije su u proseku radile dobro i ulozile su maksimalan napor da se reši veliki broj, posebno starih predmeta. Očekujem da i u narednom periodu rade naporno kako bi se povećala efikanost u radu“, rekao je Milojević na konferenciji za novinare u VKS.
On je pritom istakao da se u narednom periodu mora više raditi na jačanju nezavisnosti i odgovornosti sudstva jer, kako je naveo, „odgovornost bez nezavisnosti svodi sudstvo na vladinu agenciju“.
„Jačanjem odgovornosti i nezavisnosti će se povećati i efikasnost, a samim tim i dostupnost građana pravdi“, naglasio je predsednik VKS.
U kontekstu pooštravanja disciplinske odgovornosti sudija, Milojević je napomenuo da je broj disciplinskih prijava povećan u poslednjih šest godina čak 20 puta.
U toku 2010. podneto je svega 55 disciplinskih prijava, naredne godine 175, zatim 2012. godine 476 prijava, 2013. godine 540 prijava, 2014. 940 prijava i u toku prošle godine čak 956 prijava.
Po tim prijavama 2012. je razrešen jedan sudija, 2014. razrešene su četiri sudije, a prošle godine dvoje sudija, naveo je Milojević i napomenuo da su sudije kažnjavane i drugim merama kao što su opomene ili privremeno odbijanje određenog iznosa od plate.
Milojević je predstavio podatke prema kojima je u toku prošle godine ukupno u radu sudova bio 4.973.951 predmet, od čega je rešeno 2.087.332 predmeta.
Prema njegovim rečima, od ukupnog broja nerešenih predmeta, 1,7 milion su izvršni premeti, od kojih se 800.000 odnosi na komunalna potraživanja.
Navodeći da izvršna materija opterećuje sudove, predsednik VKS je izrazio nadu da će novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), čija primena počinje 1. juna, znatno rasteretiti sudove i da će veliki broj predmeta biti završen preko izvršitelja ili na drugi način.
Milojević je ukazao da prema novom ZIO poverioci imaju obavezu da se u roku od tri meseca izjasne da li i na koji način žele da se njihovo izvršenje sprovede, a ukoliko to ne učine u datom roku smatraće se da su odustali od svog potraživanja.
Tada će predmet biti obustavljen i smatraće se rešenim, naveo je predsednik VKS ukazujući da su Javna preduzeća kao poverioci veoma neaktivini u postupku izvršenja i koče rešavanje predmeta, zatrpavajući statistiku nepotrebnim brojkama.
Milojević takođe očekuje da će i prelazak nadležnosti za ostavinske postupke sa sudova na javne beležnike od maja ove godine dodatno rasteretiti sudstvo.
Prema nejgovim rečima, broj predmeta koji su zastareli nije zabrijavajuć jer je njih naviše bilo u osnovnim sudovima koji se bave lakšim krivičnim delima, nešto više od 800 predmeta u svim sudovima u toku prošle godine.
Predsednik VKS, koji je i predsednik Visokog saveta sudstva zaključio je da su sudovi prošle godine radili „vrlo dobro, ali i da uvek može da se radi više“.
Foto Tanjug/D. Peternek, arhiva
