Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, Bujar Osmani, ocenio je danas da je vreme da Bugarska do leta ukloni veto i omogući početak pregovora Skoplja sa EU da bi se spasli odnosi te dve susedne zemlje.

On je novinarima rekao da je rešavanje spora Sofije sa Skopljem do junskog samita EU možda jedina i poslednja šansa da se spasu odnosi Severne Makedonije i Bugarske.

Rekao je da će Vlada i makedonsko društvo imati sve manje političke energije da se posvete tom pitanju koje troši i političku energiju i gradjane u „kontinuiranim ciklusima nadanja i frustracija“.

Osmani je rekao da je Vlada dužna da građane ne izlaže „beskrajnim frustracijama i razočaranjima“ i da će „jednog dana biti potrebno da se podvuče crta, odnosno da se kaže da je dosta“.

On je istakao da je Severna Makedonija uradila sve što je moglo da se uradi, čak i više od toga za odnose s Bugarskom i ispunjavanje uslova za početak pregovora s EU.

„Svi su sagasni da je Skoplje uradilo sve što je trebalo. To više nije pitanje Skoplja, lopta je sada u Sofiji i Briselu“, rekao je Osmani.

Rekao je da se produžava komunikacija s Bugarskom, ali i s francuskim predsedništvom EU i da se nada da će narednih dana biti mogući dijalog i konktetni koraci.

„Mislim da je više dosta. Do juna.., ali, da se ne vezujem za mesece, do leta mislim da treba da produžimo s maksimanim naporima da to uspe. Da produžimo konstruktivno, dok se ne iscrpi i ta mogućnost i posle toga da izadjemo otvoreno pred gradjane, i otvoreno pred EU, i otvoreno pred Republiku Bugarsku, i kažemo da više ne možemo da maltretiramo gradjane i da ih izlažemo ovakvom procesu cikličnih očekivanja i razočarenja, a da pritom ispunjavamo sve uslove. Treba da znamo na čemu smo. Ovako više ne može“, rekao je Osmani.

Početak pretpristupnih pregovora Severne Makdonije sa EU je u decembru 2020. blokirala Bugarska i pored bezuslovne preporuke Evropske komisije.

Sofija je tada tražila da Skoplje prvo ispuni uslove iz Ugovora o dobrosusedstvu sa Bugarskom i da prizna „bugarske korene makedonske nacije i jezika“. Ali, prošle godine je zahteve preformulisala u dokument „Pet plus jedan“, zatraživši „prestanak govora mržnje prema Bugarskoj i izvrtanja istorijskih činjenica u udžbenicima i drugde, prestanak diskriminacije gradjana koji se izjašnjavaju kao Bugari i njihovo uvodjenje u Ustav, nemešanje Skoplja u unutrašnje stvari Bugarske i manjinska prava“.