Поводом реаговања на одлуку Ивана Тасовца, министра културе и информисања у Влади Републике Србије, да позове чланове комисије за електронске медије на додатне консултације због уочених нелогичности у њиховом предлогу расподеле буџетског новца за електронске медије, Министарство културе и информисања је дужно да саопшти неколико чињеница.
Прво: Према Закону о јавном информисању и медијима и Правилнику, министар информисања има право да, у случају када сматра да је одлука Комисије неадекватна и не одговара јавном интересу, сам, без консултација са члановима Комисије, ту одлуку измени. Другим речима, може или да одбије њихов предлог, или да сам смањи или увећа износ који је предложила Комисија.
Друго: Још почетком јуна, Mинистарство је позвало чланове Комисије на састанак поводом уочених нелогичности и неправилности у њиховој одлуци, тражило је да Комисија поново заседа, али је добијен одговор да су поједини чланови спречени предавањима и годишњим одморима, да су поједини недоступни (опет због годишњих одмора) и да до почетка јула никакав састанак није могућ.
Треће: Записник о одлуци нису потписали сви чланови комисије као што ни састанак није „затражен путем сајта Министарства“ већ стандардном процедуром, путем мејла који је секретар комисије упутио сваком члану комисије као и увек до сада.
Четврто: Министар је у законом предвиђеном року донео одлуку да поново позове чланове Комисије на консултације, надајући се и да су им годишњи одмори завршени, и да је то бољи пут него да сам мења њихове предлоге.
Пето: Никаквог кашњења у раду и одлукама Министарства нема, резултати пет од шест конкурса су објављени, а конкурс за јавно информисање, који садржи подршку штампи, продукцијама и електронским медијима (телевизија, радио и интернет) не може бити парцијално објављиван, све док Комисија за електронске медије не заврши свој посао.
Шесто: Никаквог притиска на чланове Комисије, није било, нити покушаја њихове дискредитације, а поготово су несувисле примедбе да је било шта урађено противно закону. Напротив, све је урађено по закону, и у законом предвиђеним роковима. То што се Министарство не меша у агенду годишњих одмора чланова комисија, надамо се да не спада у притисак и дискредитацију.
Седмо: Динко Грухоњић је у саопштењу Министарства поменут тачно два пута, једном као члан, а други пут као председник Комисије. Изјава Недима Сејдиновића да је „такав чин непримерен, некултуран и да није у складу са законом“ је чудна. Имена свих чланова комисија се налазе на сајту министарства и не видимо шта је лоше у транспарентности које се држимо током читавог нашег мандата.
Осмо: Када је реч о “даровима” премијеру Александру Вучићу, за шта нас је такође оптужио Недим Сејдиновић, председник НДНВ, чији је члан и бивши председник господин Грухоњић, немамо коментар. Можда бисмо могли да имамо коментар на чињеницу да је управо НДНВ-у Комисија којом је председавао доделила милион динара за интернет пројекат “Новинари против дискриминације”. Кроз конструктиван разговор бисмо сигурно могли да пронађемо одговор на питање зашто су толика средства додељена пројекту који предвиђа тридесет пет “истраживачких и аналитичких текстова”, пошто не знамо новинара у овој земљи који за један текст на интернет порталу добије скоро тридесет хиљада динара.
Све заједно, Министарство културе и информисања ће наставити са напорима да се на транспарентан начин, и уз договор, реше све недоумице, уз наду да ће чланови комисије, због себе и свих колега који чекају новац из конкурса за штампу, електронске медије и продукцију, претпоставити тај договор и појављивање на понуђеном састанку, својим годишњим одморима или неким другим интересима. Уколико то не ураде, министар ће, у складу са својим надлежностима, сам исправити све нелогичности.
