Sirijski mirovni proces je na ivici kraha, dok Evropi preti još jedan ogroman priliv izbeglica pošto se desetine hiljada Sirijaca nalaze na turskoj granici severno od Alepa gde je, kako posmatrači navode, ubijeno 500 ljudi otkako je bombardovanje počelo 1. februara, navodi AFP.

Rusija je predložila da primirje u Siriji stupi na snagu 1. marta, naveli su juče američki zvaničnici, ali Vašington veruje da Moskva time daje sebi i sirijskoj vladi tri nedelje da pokušaju da unište umerene pobunjeničke grupe, prenosi AP.

Rojters javlja da su borci predvođeni Kurdima, potpomognuti ruskim udarima, tokom noći osvojili bivši vojni aerodrom sirijske vojske koji je bio pod kontrolom pobunjenika, u blizini granice sa Turskom, šireći stratešku zonu u kojoj sirijska vojska brzo napreduje, saopštili su danas Sirijska opservatorija za ljudska prava i pobunjenici.

Ruski bombarderi i iranske trupe pomagali su snagama sirijskog predsednika Bašara al-Asada u opsadi ključnog pobunjeničkog grada Alepa u protekle dve nedelje, dok Vašington traži prekid vatre i humanitarni pristup pobunjeničkim gradovima pod opsadom, ali preti takozvanim „planom B“ ukoliko pregovori propadnu.

„Aktivnosti Rusije u Alepu u regionu sada mnogo više otežavaju pregovore i vođenje ozbiljnih razgovora“, rekao je Keri prošle nedelje.

Specijalni izaslanik SAD za borbu protiv Islamske države Bret Megark tvrdi da ruska vazdušna kampanja direktno ide na ruku džihadistima.

Iako je Moskva obećala da će izneti nove ideje kako bi se pokrenuo mirovni proces u Minhenu, Rusija i Iran su nepopustljivi u stavu da su pobunjenici u Alepu teroristi koliko i Islamska država te da rešenja nema dok oni ne budu vojno poraženi.

Opozicija, s druge strane, kaže da se neće vratiti na pregovore u Ženevi, predviđene za 25. februar, ukoliko se ne okonča opsada režimskih trupa i vazdušni udari.

Analitičari ocenjuju da je teško pomiriti suštinske stavove, te tako istraživački saradnik Oksfordskog univerziteta Ker Debef kaže da je za Rusiju rat u Siriji „mnogo više od Asada“ i da je cilj ruskog predsednika Vladimira Putina da destabilizuje i oslabi Zapad jer želi da okonča privlačnost EU i NATO za zemlje koje smatra delom ruske sfere uticaja.

Ipak, eksperti smatraju da je uspeh ruske vazdušne kapanje ograničen imajući u vidu da pobunjenici, koji i dalje uživaju podršku Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja, nameravaju da nastave ratovanje po gradovima.

Mnogi kritikuju SAD što ne čine više da podrži pobunjenike, pa tako ni odlazeći francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus nije mogao da sakrije razočaranje kada je juče najavio svoju ostavku, rekavši da se „ne stiče utisak o snažnoj posvećenosti SAD u Siriji“.