Главни разлог због којег су се људи наметнули као доминантна врста на планети, иако нису ни најснажнији, нити су опремљени канџама и великим зубима, јесте људска интелигенција. Развој великог мозга омогућио је људима менталне способности које им дају предност над осталим врстама. Људска способност мишљења и размишљања омогућује нам да остварујемо своје циљеве на начин који је најприкладнији ситуацији.
Едвард де Боно утврдио је да постоје два начина на које људи размишљају, а које је назвао линеарно мишљење и мишљење у страну или латерално мишљење. Он је показао да оба начина имају своју сврху, тако да оба треба неговати, а деци помоћи да развију оба начина.
Линеарно мишљење је оно које нам омогућује да логично размишљамо како бисмо, на пример, решили неки проблем или неки математички задатак. После дефинисања проблема, примењујемо логичка правила како бисмо правилно извели неки закључак. У томе помаже ако своје мисли стављамо на папир.
Линеарно мишљење је у основи онога што зовемо разум. Оно што треба знати јесте да се деца не рађају са способношћу линеарног мишљења, већ да се оно развија током одрастања. Вештина линеарног мишљења учи се у већини предмета у школи. Како је за пуни развој овог мишљења потребно да особа размишља у појмовима, речима, а не у сликама, сматра се да млади тек после 14. године могу да овладају овом вештином.
Латерално мишљење је мишљење у сликама или представама. Особа помисли на једну слику, која у њену свест „дозове” неку другу слику, а она „дозове” неку трећу, итд. Ово „дозивање” менталних слика није случајно, већ постоји систем асоцијација који не можемо да предвидимо. Људи најбоље мисле на овај начин када су опуштени и када препуштају несвесном делу ума да се бави неким проблемом.
Главна добит од „мишљења у страну” јесте настанак нечега новог. Особа која овако размишља може у својој свести повезати на нови начин представе које никада раније нису биле повезане. Зато је латерално мишљење ментална основа креативности.
Сва деца имају урођену способност да латерално мисле, а ми као родитељи, школа и друштво учимо их да мисле рационално, то јест линеарно. То носи опасност да потцењујемо и потискујемо латерално мишљење код деце и младих, чиме несвесно гушимо њихову креативност и духовитост. Идеално је да особа има добро развијене способности логичког линеарног мишљења, али и латералног мишљења. Таква особа добро користи и леву и десну хемисферу мозга. И зато треба развијати линеарно мишљење, али треба неговати и латерално мишљење нашег „унутрашњег детета”, јер је оно основа стваралаштва, духовитости и игре.
