СЛОБОДАН ЈОЛОВИЋ, начелник Моравичког управног округа: у борби против „беле куге“ најважнији су оживљавање домаће привреде, економски напредак земље, улагање у развој села и повластице за рађање деце
Према поражавајућим статистичким подацима, али и према упозорењу демографа, Србија се суочава са озбиљним демографским пробемима до те мере да су Срби тренутно једна од најстаријих полулација у Европи, а прогнозе које се односе на дужи временски период су суморне, уколико се у међувремену нешто озбиљно не предузме како би се демографска слика променила.
Проблем „беле куге „ је присутан у свим деловима Србије, што се односи и на Моравички управни округ. Најупућенији у демографске проблеме Моравичког округа јесте, по природи посла, начелник Слободан Јоловић.
У којој је мери „ бела куга „ присутна у општинама Моравичког округа?
-Према последњим објављеним статистичким подацима Моравички округ има 205.631 становника.
Чачак има 112.558 становника, Горњи Милановац 42.730 становника, Ивањица 30.718 и општина Лучани 19.625 становника. На нивоу округа број становника се смањује у просеку за 1.400 становника годишње, што значи да је „бела куга „ присутна, али је, ипак, ситуација нешто повољнија у односу на источну, јужну и западну Србију.
Kоје су општине у Моравичком округу најугроженије опадањем броја рођених у односу на број умрлих становника?
– Према подацима Републичког завода за статистику, а последњи су објављени за 2015. годину, укупан број живорођених у Моравичком окуругу био је 1.727, а умрлих 3.159, што значи да је за 1.432 умрлих више него рођених, или – 7,0 на хиљаду становника.
Најугроженија је општина Лучани са -13,5, или 126 живорођених и 390 умрлих, следи општина Горњи Миланаовац са -7,8, или 396 новорођених у односу на 701 умрлих грађана, затим Чачак са -6,1, или 973 рођених и 1.649 умрлих и на крају је Ивањица са -5,5, односно 259 рођених и 419 умрлих.
У сваком случају, у свакој од општина Моравичког округа је негативан наталитет.
Kоји су, по Вама, најбитнији разлози који доводе до опадања броја становника – економски, миграције становништва из села у градове и иностранству, све присутнија неплодност жена и мушкараца, или неки други разлози?
-То је тешко прецизно дефинистати и упоредити, али има свега по мало. Пре свега, и то у значајној мери, на опадање наталитета утичу економски разлози. Овај крај Србије обилује изузетним климатским условима, има добар географски положај, али му недостају савремене саобраћајне комуникације као што су ауто-пут, аеродром и модерна железница.
Осим тога, приликом НАТО агресије Моравички округ је претрпео велике штете и разарања највећих предузећа ( у Чачку Цер, Слобода, Ремонт, а у Лучанима МБ Наменска) и то су предузећа која су запошљавала безмало онолико радника колико их је данас на бироима за запошљавање. Та разарања су довела до привредног посрнућа и успорило економски развој што је проузроковало да дође и до одлива становништва ка другим градовима, пре свега Београду, и ка иностранству.
Успорен економски развој града Чачка и других општина у Моравичком округу разлог су што се млади и школовани људи из овог краја не враћају у своје градове након завршеног школовања.
Да ли је , и у којој мери, на број становника у Моравичком округу утицало досељавање избеглица и расељених лица приликом ратних дешавања у Хрватској, БиХ и Kосову и Метохији?
-Јесте, али незнатно у односу на друге средине. У општинама Моравичког округа имамо релативно мали број расељених лица и то није значајно утицало на демографска кретања у нашем округу. Заправо, значајнија је унутрашња миграција. Тако, у протеклом периоду је у Моравички округ досељено 2.832 лица, а одселило се 3.412 лица, односно, за 580 лица је више одсељених од досељених лица. Миграциони салдо на хиљаду становника је -2,82.
Да ли је лек против „беле куге“ опоравак села?
-Опоравак села значи опоравак читаве нације. Власт мора да схвати да држава постоји на читавој њеној територији и да је чини сваки грађанин који у њој живи.
Чини ми се да све више почиње да преовлађује то мишљење. Да, само већим улагањем у сеоску инфраструктуру ће доћи до заустављања миграције становништва из села ка градовима и доћи ће дан, у то сам уверен, када ће многи пожелети да живе у селу. Јесу важне и разне повластице за рађење више деце, повећање износа дечјих додатака и веће бриге о мајкама са више деце, али предуслов за све то је економска ситуација. Више посла, више радних места, веће плате и деце ће бити много више.
Kао добар познавалац прилика у Моравичком округу, каква су Ваша предвиђања на плану наталитета, а питање се односи и на Србију?
-Најважније је да се оживи домаћа привреда. Аутопутеви али и друге саобраћајнице у значајној мери доприносе економском развоју свеке земље. Изградњом Kоридора 11 створиће су услови за подстицај привредних активности на овом подручју, а тиме ћемо бити и боље место за живот.
Створиће се услови за свеобухватни привредни раст, веће запошљавање кроз отварање нових радних места повећањем конкурентности и мањим трошковима производње што ће, наравно, довести до повећања стандарда становништва.
Све то ће, опет, довести до побољшања демографске ситуације, односно, зауставиће се одлив становништва, почеће да се бележи постепени повећани прираштај и повећање наталитета. Лично, више сам за овакав начин заустављања пада наталитета у односу на краткорочне подстицаје и социјалну политику у том правцу.
Разговор забележио
Зоран Марјановић
Фото: З.М.; Љ.П.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Горњи Милановац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
