„Европска унија мора да помогне државама западног Балкана у хватању укоштац с веома тешким питањем масовног прилива имиграната”, изјавио је Берт Кундерс, шеф дипломатије Холандије, председавајуће ЕУ, на конференцији за новинаре после неформалног састанка министара спољних послова Уније и земаља кандидата о мигрантској кризи у Амстердаму. Кундерс је, после размене мишљења министара ЕУ с колегама из Турске, Србије, Македоније и Албаније, нагласио да је било важно заједнички размотрити како зауставити кризу „зато што забринутост због управљања границама расте”, пренела је Бета.
Висока представница ЕУ Федерика Могерини рекла је новинарима да су шефови дипломатија ЕУ једногласно заузели став да је сад последњи час да се у потпуности спроведу све одлуке и мере које је ЕУ прошле године усвојила да би се зауставио неконтролисани масовни прилив имиграната, да се заштите спољне границе Европе и да се разлучи јасно ко су избеглице, а ко мигранти без права на азил, који морају да се врате у земље порекла.
„Ми смо”, како је напоменула, „на истом континенту, на истом броду, а заједнички став свих министара био је да сад морају да се спроведу у потпуности и сви елементи одлука и мера које је ЕУ усвојила прошле године”.
На питање новинара у којој мери грчке власти раде на обећаном постављању контролних пунктова и обезбеђењу поморске границе ЕУ према Турској, Могеринијева је објаснила да су грчки министри иностраних послова и одбране у Амстердаму обећали да ће све учинити да се то што пре постигне. Они су се, додала је, жалили да немају довољну логистичку помоћ ЕУ и указали на огромне проблеме заустављања миграната на веома дугој и веома разуђеној обалној и острвској граници.
Атина је јуче поново била мета критика, а министри ЕУ разматрали су и могућност слања веће помоћи Македонији, уместо да се ослањају на Грчку, пренела је Бета. „Ако Грчка није спремна или способна да заштити Шенген зону и не прихвата помоћ од ЕУ, онда нам је потребна друга одбрамбена линија, а то су очигледно Македонија и Бугарска”, рекао је на састанку мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.
Такође, шеф пољске дипломатије Витолд Вашчиковски поменуо је да би Пољска требало да повуче своје полицајце с Косова и пошаље их у Македонију да помогну у заштити границе с Грчком. „Пољска је већ послала помоћ у Словенију. Треба размотрити да ли постоји потреба да наши полицајци у овом тренутку буду на Косову и да ли би вредело да се пребаце на неку од европских граница за коју се заиста треба побринути”, казао је Вашчиковски, додајући да ће разговарати с надлежним министрима у пољској влади о пребацивању пољских полицајаца с Косова у Македонију.
Први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић навео је јуче у обраћању на скупу у Амстердаму да је Србија једина земља која није чланица Европске уније која је на македонско-грчку границу упутила 20 припадника МУП и изразила намеру да повећа овај број.
„У 2015. години Србија је регистровала, примила и збринула око 600.000 миграната, што је скоро 26 пута више него у целој 2014. години, а њихов број ће у овој години, по свему судећи, бити и већи.
Без обзира на потребу да будемо солидарни, ми не можемо дозволити да се терет пребаци на нас, односно да се Србија претвори у својеврсни сабирни центар, паркинг за мигранте. Србија такође није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо ни капацитета, ни средстава, нити смо прва земља уласка”, поновио је Дачић.
На састанку у Амстердаму учествовао је и шеф дипломатије Аустрије Себастијан Курц, који је такође оценио да влада у Атини и даље потцењује размере избегличке кризе. Курц је подвукао потребу за сарадњу с Македонијом и Србијом у циљу повећања безбедности граница у вези с избегличком кризом. „Нисам спреман да чекам док Грчка постане свесна да је потребно решење избегличке кризе”, рекао је он новинарима.
Он је оценио да је одлука аустријске владе о увођењу ограничења за прихват избеглица због тога била апсолутно исправна. „Оно што би евентуално могло функционисати, а на томе тренутно радимо, јесте да у сарадњи са Словенијом, Хрватском, али и Србијом и Македонијом, штитимо језгро шенгенског простора”, поручио је Курц.
Комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан изјавио је да је неопходно пронаћи заједничко европско решење за избегличку кризу како би се избегло да земље западног Балкана постану „паркинг за избеглице”.
Он је указао да је потребно пронаћи европско решење избегличке кризе и упозорио да појединачне одлуке земаља могу да имају домино ефекат. „Шенген је симбол Европе и не смемо да дозволимо да он пропадне”, нагласио је Хан.