После седмогодишње паузе Крагујевчанин Стеван Плетикосић, члан Стрељачке дружине „Чика Мата” освојио је нову медаљу у Светском купу, а ту бронзу освојио је у најјачој могућој конкуренцији на олимпијском стрелишту у Рио де Жанеиру на којем је пре осам година последњи пут победио на неком од такмичења светског купа.
На предолимпијском такмичењу у Рију нешто више од три месеца пре олимпијских игара 44-годишњи Плетикосић је освојио бронзану медаљу мк пушком у лежећем ставу. У троставу је је био 12. и два круга су га делила од финала.
Поново сте у светском врху после дуже паузе, враћате се и на олимпијску сцену и шести пут учествоваћете на олимпијским играма. Да ли су резултати из Рија повећали ваше апетите пред олимпијски наступ у Рију?
Ово је моја прва медаља у Светском купу после кризе коју сам имао у годинама пред Олимпијске игре у Лондону, због које сам и пропустио прве Игре. Међутим, већ после Лондона моји резултати су почели да се поправљају, тако да сам на Светском првенству у Гранади освојио учествовао у освајању екипне медаље, заузео сам 12 место на свету што је одличан пласман и освојио олимпијску квоту ваздушном пушком. Међутим, моја специјалност је одувек била малокалибарска пушка и прошле године сам имао добре резултате, а ове сам поново почео да освајам медаље. Добро сам радио током припрема за олимпијску сезону, веома добре услове имам у Крагујевцу, а недавно сам добио и нову малокалибарску пушку и захваљујући томе отклонио неке техничке проблеме који су ми се јављали приликом коришћења старе пушке. С новом пушком све је савршено.
Дакле, бој бије и „свијетло оружје”?
И међу квалитетним такмичарским оружјем постоје класе. Предуго ни ја ни неки други наши стрелци нисмо успевали да дођемо до најквалитетнијег оружја. То је наша животна прича… Сада сам дошао до пушке „Блајхер”, швајцарског произвођача. Реч је о новом патенту, потпуно новом приступу изради малокалибарског оружја. Већ 70 одсто стрелаца који учествују на највећим такмичењима користе ову пушку, а то није без разлога. Максимална прецизност је њена предност и то се код нас „броји”, јер је код нас и десети део милиметра важан.
Да ли вашем повратку у светски врх допринело и ново стрелиште у Крагујевцу, пошто сте раније отварајући врата спајали три просторије да би добили неопходних 50 метара?
Услови које већ три године имамо у Крагујевцу омогућили су и мени и мојим друговима максималан рад. Пре три године добили смо затворено стрелиште, једино у Србији, и оно све више постаје база за припреме стрељачке репрезентације мк оружјем и сви резултати, и Дамира Микеца и Иване Анђушић Максимовић, су резултат тих припрема у Крагујевцу. Још нас очекује да ове године стрелиште опремимо новим електронских мета и тада ћемо имати максималне услове за тренинге мк оружјем током зиме.
Олимпијско стрелиште у Рију упознали сте још 2008. када сте, такође у дисциплини 60 метака лежећи освојили злато на Светском купу. Да ли нова медаља значи да вам оно одговара?
Стрелиште у Рију је копија сиднејског олимпијског стрелишта. Бразилци су одлучили да откупе пројекат од Аустралијанаца јер је то јефтиније него да праве нови и само су га мало прилагодили конфигурацији терена. Стрелиште је функционално, добро осветљено, а стрелиште за мк оружје урађено је паметно тако да је максимално смањен утицај ветра, који нам ствара највише проблема. Сви смо имали прилику да добро упознамо стрелиште и да се добро припремимо за наступ на Олимпијским играма. Надам се да организатори неће ништа променити у ових 100 дана тако да ћемо моћи да се осећамо као код куће.
Какво је ваше сећање на ваш олимпијски деби у Барселони 1992. на којем сте освојили бронзану медаљу са само 20 година?
Игре у Барселони већ су ми помало у магли, али не и такмичење. Добро се сећам пуцања, сваког метка, посебно у финалу и посебно последњег којим сам освојио медаљу. То су заиста лепе успомене. Сада ћу, пошто сам пропустио Лондон, шести пут наступити на олимпијским играма и, будите уверени, да ми мотив није нимало мањи од оног 1992.
Олимпијску квоту освојили сте ваздушном пушком иако сте мк пушком имали више успеха. Како ће бити на лето у Рију?
Мк пушком освојио сам олимпијску медаљу у Барселони у лежећем ставу, у њему сам завршио као светски рекордер, пошто се пре три године почело од нуле, јер су новим правилима почеле да се рачунају и децимале. Био сам и светски јуниорски рекордер, био сам вицешампион света и у лежећем ставу и у троставу и јасно је да ми мк пушка више лежи од ваздушне. Због тога ће током мојих припрема за Рио акценат бити на мк пушци.
Да ли размишљате о новој олимпијској медаљи и да ли знате да би, ако је освојите, били међу јако малом броју олимпијаца који су у ових 120 године успели да освоје медаље у размаку од 24 године?
То би била јако лепа прича, али отом потом. Још има 100 дана до Олимпијских игара и видећемо како ће се ствари развијати, али укратко речено то је мој план. Олимпијска медаља у Рију. Сигуран сам и да ћемо се ми стрелци вратити из Рија с више медаља – можда више него икад до сада!
