Analize I Kolumne

МУЉ ЈЕ У ВЕЛИКИМ КРВНИМ СУДОВИМА

dr VukadinovicПорука из душе свим политичким капиларима

У ранија времена, називали су то „сигурним гласовима“.

Ово је скраћеница просте реченице „Он је сигуран глас!“.

Суштинско свођење појединца, на административни поступак, да на папиру заокружи једно име, реалност је у којој живимо.

Субјекат ОН, ти или ја, избачен је као небитан и остао је само сигуран глас.

Уврштавање речи ГЛАС у ову одредницу подразумевала је право појединца да КАЖЕ. Глас је израз МИШЉЕЊА човека, израз његових жеља, нада …

Термин СИГУРАН је пежоративан јер указује на предвидивост нечијег мишљења, могућност да се усмери његово понашање, могућност да се управља његовим жељама, надама, сновима …

Најновија одредница је променила СИГУРАН ГЛАС у тачнију формулацију КАПИЛАРНИ ГЛАС.

Ова је још тачније и још суровије.

IZBORI GLASANJE NOVOSTIDANA.RS За разлику од сигурног гласа (чије понашање је могли да се предвиди), тај глас је у међувремену постао део „система“, његов најситнији део – капилар. С обзиром на то да је део система (радник јавног предузећа, неко ко је задовољан да за кесу брашна или зејтина од избора до избора заокружи наређено му име..), он више нема ни права да БИРА, већ МОРА да гласа „ЗА КОГА ТРЕБА“.

Данас у Србији, за трпезаријским столом, у многим кућaма, седе родитељи који су пензионери или још увек  примају плату из буџета, а преко пута њих седе њихова деца која се спремају да вечерас изађу на протесте.

Хтели они да признају или не, управо ту је спој артеријских и венских капилара.

И као што артеријски систем креће од највећих крвних судова – Скупштине, Владе, који се грана у ситније – државна предузећа, Војска, Полиција, које се опет гранају у ситније крвне судове, до чуварске службе општина. Е, ти најситнији крвни судови, са папирима из бирачких спискова, иду од врата до врата оних за које подразумевају да су капилари система и више их не питају – за кога гласају – већ их подсећају, ЗА КОГА МОРАЈУ ДА ГЛАСАЈУ.

Парадокс настаје када након комисијског штиклирања партијских војника на вратима стана КАПИЛАРНОГ ГЛАСА , „капилар“ седне за трпезаријски сто, преко пута свога детета.

Дете „капилара“, осећа бол својих родитеља, у очима им чита бес због понижења. И тог тренутка за разлику од родитеља („артеријског капилара“) који су већ у годинама да се боје промене јер носе обавезу да обезбеде голу егзистенцију – у деци се буди додатна енергија, спремност да покрену промене. Ужас је што деца не схватају да тога тренутка постају „венски капилари“. Од тог тренутка деца су спремна да изађу, да се окупе, ДА СЕ БОРЕ. Природно је да не разумеју шта треба да се мења, али одлично знају да не желе да се ни они ни њихови родитељи овако бедно осећају.

Искрено, поштено, храбро – на улице изађу венски капилари … али …

Увек се нађе неко ко уме да окупи венске капиларе, „студентске организације“ , „независни универзитети“ , ове или оне невладине организације…које се окупљају и формирају . ..“слободне интелектуалце“.. „стране плаћенике“…..и.. и крвни систем је успостављен….. Артерије пуне вене, вене регрутују нову крв за артерије…..

А муљ се добро наталожио у крупним крвним судовима и артерија, али и вена.

Па се питам – А где је ту нервни систем? – А где је ту душа???

др Драган Вукадиновић

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh