BEOGRAD – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović na proleće očekuje novi talas izbeglica, kaže da u skorije vreme ne vidi rešenje ovog globalnog problema, te poručuje da EU mora ozbiljnije da se uhvati u koštac sa njim – tacnije, da ih ravnomerno raspodeli po čitavoj Uniji.
Đurović u razgovoru za Tanjug navodi da dok god izbeglice ne budu ravnomerno raspoređene u svim državama članicama EU, problem neće moći da bude rešen.
Podizanje zidova samo će doprineti razvoju krijumčarenja ljudi, jer svi ti ljudi neće naprasno prestati da beže u EU, poručuje naš sagovornik.
„Dok god ne budu sve zemlje prihvatile i dogovorile, ne određeni broj izbeglica, nego procente svih onih koji dolaze, ne možemo da govorimo o rešavanju ovog problema. A situacija se brzo razvija dalje, tako da ja očekujem nove probleme na proleće, kada jedan veliki broj ljudi planira da krene put Evrope“, istakao je Đurović.
Kaže da EU još nema saglasnost o prijemu izbeglica i poručuje da se stiče utisak da je problem migranata samo problem pojedinih članica EU.
„Nerealno je očekivati da će se migracija zaustaviti silom, podizanjem ograda. Međutim, ako se to pokuša, izbeglice mogu dalje da se preusmeravaju na Balkan, pa Balkan može da postane privremeno stecište ovih ljudi, usko grlo migracije… Kako se nove restikcije budu uvodile, sve više ljudi koji ne potpadaju pod kategorije koje se propuštaju (ljudi iz Avganistana, Sirije i Iraka) pokušavaće na ilegalan način da dođu do željene destinacije“, objašnjava on.
Onda će ti ljudi sve vise boraviti u našoj zemlji, a može se desiti, navodi i da Hrvatska i Mađarska, po ugovoru o readmisiji, počnu da nam vraćaju sve one koji su prošli kroz Srbiju.
„Mi već sad imamo ljude koji se vraćaju iz Hrvatske pošto se utvrdilo da ne dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka, jer su prošli kroz našu zemlju… Situacija je dakle jako teška što se tiče migratorne rute“, podvukao je Đurović.
Iako je tendencija država da „granice zatvore“, važno je imati u vidu da u ovom problemu poslednju reč imaju Nemačka i Austrija.
„Svedoci smo domino efekta svaki put kad iz zemalja destinacije dođe neka poruka (o podizanju zidova), onda zemlje Balkana jedna za drugom sukcesivno primenjuju iste mere… Mnogima i kad uspeju da dođu do naše zemlje bude sve teže da put nastave dalje, a, kad se vidi da nisu iz one tri kategorije, bivaju zaustavljani u Šidu ili vraćeni iz Slavonskog broda, te ponovo neko vreme borave u Beogradu i drugim gradovima“, rekao je Đurić.
Ne vidi zato konačno rešenje ovog, sada već globalnog, problema u skorije vreme, te kaže da se boji da su kapaciteti i primajućih zemalja skoro na ivici.
Đurović navodi i da je kroz Srbiju od početka godine prošlo oko 40.000 ljudi i podseća da se sada izdaju dve vrste dokumenata – jedan o nameri za azil, a drugi -tranzitni papir, sa kojim izbeglica ne sme duže od 72 sata da se zadrži u Srbiji.
„Svega 180 do 200 ljudi je dobilo papire o nameri za azil“, poručuje on.
Na pitanje da li Srbija ima kapacitete za novi talas izbeglica koji on očekuje na proleće, Đurović smatra da nema.
„Čak i one optimistične najave da imamo 6.000 mesta nisu dovoljne prema trenutnom trendu dolaska ljudi, jer za tri dana kroz našu zemlju u proseku prođe oko 2.500 ljudi. Tako da naša zemlja treba jasno da istakne činjenicu da mi ne mozemo da iznesemo ovakav teret i da postoji mogućnost da budemo tampon zona ili neka vrsta uskog grla migracije“, ukazuje Đurović.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je inače u Davosu, na panelu o migrantima, da još nije video dovoljno uverljiv i ubedljiv način rešavanja migrantske krize i da je prvi put zabirnut za ono što će se dešavati ubuduće, istakavši da Srbija ima snage da sebe u migrantskoj krizi sačuva i zaštiti, ali da u ovom trenutku može da primi do 5.000 izbeglica.
Čini mu se i kako kaže, da se svet više bavi posledicama, a i dalje nema rešenje za ovaj problem.
Inače, sve više država članica EU se odlučuje da ograniči broj izbeglica u svoju zemlju ili podigne ogradu, a mađarski premijer Viktor Orban, čija je zemlja prva odlučila da se ogradi od izbeglica, odluku Austrije da uvede restrikcije, tačnije da ograniči broj izbeglica, prokomentarisao je kao pobedu razuma.
„Dogmatsko razmišljanje kapituliralo je pred realnošću i zdravim razumom“, rekao je Orban, istakavši da Evropa ne može da primi veliki broj izbeglica bez ograničenja ili provera.
Foto Tanjug, J. Pap/ arhiva
