• Analize I Kolumne

    На слободи тајкуни, а на тапету борбе против криминала и утаје пореза сиромашни

    Vucic Dinkic 3Данима медији пишу како је премијер Александар Вучић љут што се одустало од кривичних процеса против Богољуба Карића и Млађана Динкића.

    Чак је наводно и викао на министарку правде  Милицу Кубуровић.

    Приликом хапшења Космајца или Мишковића, премијер је имао много тога да каже о њиховим кривицама, борби против криминала.

    Сада када процеси који су изазвали највећу пажњу јавности доживљавају прави фијаско, Александар Вучић каже да он са тим нема ништа и да не може да утиче на правосуђе.

    Али, зар премијер то можда већ није учинио …

    Vucic Dinkic 1

    Кренимо од Динкића.

    У Скупштини Србије Александар Вучић је Млађана Динкића окарактерисао као највећег криминалца, доносио и показивао за говорницом робијашко одело које је спремио за Млађу.

    Ипак, када је 2012.  године дошао на власт Вучић је уместо робијашког Динкићу дао министарско одело.

    Сарађивали су без икаквих проблема у истој Влади.

    Можда је то подсвесно утицало и на судије, јер када може Вучић, ваљда могу и они да опросте Млађи,  грехе из младости.

    edf0e08ab4.jpeg

    Покрет снага Србије на чијем је челу Богољуб Карић већ годинама је коалициони партнер СНС-а и Александра Вучића.

    Миланка и Драгомир Карић су у скупштинским клупама само захваљујући Вучићу који их је уводио преко своје листе у парламент.

    Премијер можда није ни свестан колико се узимањем Карићеве странке умешао у читав тај процес.

    И како сада неки уплашени судија, да пресуди Богољубу Карићу.

    Српске судије, нажалост, све више ослушкују поруке власти и гледају да угоде и не наљуте оне који су на власти.

    Много је судији лакше да дозволи да процес застари, као што се и десило.

    И вук сит и овце на броју.

    Застареле су оптужбе и против Станка Суботића за шверц дувана …

    Vucic i Miskovic 2На слободи су  Беко, Космајац, Мишковић, Лазаревић, Хамовић …

    Али у борби против криминала и корупције, о којој се толико прича годинама, власт је нашла са ким ће да се обрачуна.

    На тапету су дужници држави од 2,73 динара, попут Нишлијке Т.П. која је остала дужна за порез држави 2,73 динара за фирму коју је угасила пре 13 година.

    Држави је важан сваки динар када су у питању обични смртници, док тајкуни могу да дугују милионе.

    Beograd/ 20.10.2004. godisnjica PINK televizije Milka Forcan, Miroslav Miskovic, Aleksandar Vucic foto/ Milos Rafailovic

    Beograd/ 20.10.2004.
    godisnjica PINK televizije
    Milka Forcan, Miroslav Miskovic, Aleksandar Vucic
    foto/ Milos Rafailovic

    Можда је то и логично?

    Од некога мора да се крене.

    Прво да се у борби против криминала обрачунамо са овим ситним пореским дужницима, а можда ће некад, када им застаре поступци доћи на ред и они крупнији.

    Јер од ових ситних не може нико да има велику вајду.

    Крупни капиталисти, тајкуни ем што могу да експлоатишу раднике до миле воље, могу да дају који динар, евро или франак и за кампању.

    А кампање су нам на сваких 12 месеци, па морају и тајкуни да се одобровоље да финансирају онолике билборде, спотове, путујуће политичке циркусе.

    Љ.П.

    3 Komentari

    3 Comments

    1. Љубомир Костић

      30. децембра 2016. at 18:51

      Потпуно се слажем с оценама изнетим у тексту. Неприхватљиво је да се појмови „кривица“ и „одговорност“ багателишу и проституишу како ми то чинимо на примеру „тајкуна“ и „контроверзних бизнисмена“. Прави носиоци државне власти нису појединци који обављају ову или ону јавну функцију, носиоци државне власти морају да буду институције. Неприхватљиво је у било ком друштву, а нарочито у демократском друштву с владавином права, да нечија кривица и одговорност буду цењени према томе у каквом је тај неко односу према власти.

      Постоји читава машинерија која лепо живи од оваквих „оптужби“ и потоњих „ослобађања“ познатих и богатих личности. Укључени су ту ноги политичари, али и многи новинари, радници правосуђа, радници других државних органа, адвокати, вештаци…

      Чак долазим до идеје да би неки „предузимљиви“ грађанин Србије могао да дође на следећу идеју. Договори се с влашћу да против њега буде неоправдано поведен неки кривични поступак. Поступак траје, трошкови поступка се гомилају, а окривљени је већ побегао из земље јер нема поверење у домаће правосуђе. Наравно, за време бекства не може да се бави својим редовним послом. Новинари пишу о његовим неделима и тиме увећавају тираже својих листова, политичари објашњавају како се боре против криминала и тако прикупљају гласове, радници органа гоњења имају јасан разлог свог постојања и тако себи осигурају посао, а адвокати, судски вештаци и судски тумачи такође себи обезбеђују запослење. После неколико година случај застари, а наш предузетник се славодобитно врати из иностранства и одмах подноси тужбу против државе за надоканду штете. Читаоцу је јасно ко је једини на штети.

      Има ли излаза? Има. Сматрам да би требало забранити јавно изношење података о било каквом предкривичном или кривичном поступку док он не буде правноснажно окончан. Уколико се у медијима не говори о неком хапшењу, оптужби или суђењу, на томе се не могу прикупљати политички поени.

      Љубомир Костић

    2. Ivica

      31. децембра 2016. at 11:30

      Sjajna analiza medijskih i politickih manipulacija. Mi zivimo u vrtlogu lazi i obmana

    3. Valerija

      4. јануара 2017. at 04:31

      živimo u vrtlogu laži i obmana zato što smo mi narod kao narod budale napadamo jedni druge a umesto da se svi ujedinimo i skinemo tajkune i ostalu gospodu sa vlasti i da srbijom vlada normalan čovek koji nije lopovcina i koji nije jedan od poznatih politicara kad je tito bio na vlasti svima je dobro bilo svi bi hteli da se vrati to vreme i mi koji se nismo rodili za vreme tita znamo da je svima dobro bilo a sada kome je dobro nikom bas nikom naravno ne računam lopovcine koje su nas uništile

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com