Награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић” за 2015. годину припала је писцу Давиду Албахарију, саопштено је у Културном центру Београда. Одлуку о награди донео је Управни одбор Фонда у саставу: проф. др Владислава Гордић Петковић, глумац Мики Манојловић, театролог Бошко Милин, писац Владимир Арсенијевић, сликар Радован Живанкић, и претходни добитници писац Слободан Тишма и редитељ Андраш Урбан.
У образложењу жирија наведено је да је Давид Албахари аутор 15 романа, 13 књига прича, шест есејистичких књига, неколико драма и књига за децу, творац прозног опуса који је једнако поетички и етички доследан колико је и вредносно релевантан, а у исто време реч је о знаменитој, интернационално препознатљивој фигури са пресудним доприносом у специфичном културном и духовном контексту некадашње Југославије и садашње Србије.
– Инспирисан различитим поетикама и традицијама, од Фокнера до Апдајка и Карвера, од Бекета до Пинтера, од Бернхарда до Хандкеа, Албахари је својим преводима и тумачењима у српском језику и култури трајно настанио писце попут Владимира Набокова, Томаса Пинчона, Маргарет Атвуд, Џона Апдајка и многих других. Албахаријеви јунаци воде дугу и напету битку са симболичним поретком, са успоменама, са паралелном егзистенцијом у свету нужности и свету слободе. Описујући у важном периоду свог стваралаштва искуство егзила, Албахари описује сучељавање два концепта света и простора: док Канада у његовом делу постаје царство географије у којем доминира осећај да се простор простире у бесконачност, Србију описује као свет у историји, освешћен о крхкости и бесмислености граница – наведено је у саопштењу жирија.
Давид Албахари је нагласио да је Тодор Манојловић био међу првима који се залагао за европејство српске културе, да се школовао у иностранству и доносио нове идеје у Србију, и није се либио да покаже љубав према домовини. – Ова награда представља и неку врсту сажимања и подвлачења црте након 40 година писања, али не бих рекао да је дошао крај, већ нови почетак – рекао је Албахари.
Награда носи име по песнику, драмском писцу, књижевном и ликовном критичару Тодору Манојловићу (1883–1968). Ширином познавања књижевности и уметности утицао је на обнову српске поезије још у време Првог светског рата. Појава прве драме Тодора Манојловића „Центрифугални играч” из 1930. сматра се почетком модерне српске драме. Завршио је историју уметности у Базелу 1914, и поред Станислава Винавера био је најобразованији писац 20. века који је писао на неколико светских језика.
Фонд „Тодор Манојловић” постоји 25 година у оквиру Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин”. Свечано уручење награде биће у Зрењанину, а датум још није одређен.
