Британски Индипендент уврстио је Душицу Бијелић, београдску оперску уметницу у осам највећих младих талената у свету уметности у 2014. години. То се догодило захваљујући њеном изузетном наступу у Бериовим „Народним песмама” на сцени Краљевске опере у Лондону. Беше ово нашем младом сопрану громка препорука за нове ангажмане, а након тога је изазвала занимање и домаће музичке јавности. Недавно смо Душицу Бијелић слушали на концерту са Београдском филхармонијом, а вечерас ћемо у 20 часова имати прилику да уживамо у оперској Гала вечери у Коларцу, где ће уз Милијану Николић (мецосопран), Розарија ла Спину (тенор), Николу Мијаиловића (баритон) и у пратњи пијанисте Ђорђа Нешића и наша саговорница наступити. На програму ће се наћи оперски хитови.
Душица Бијелић је студије завршила у класи Људмиле Грос Поповић, а усавршавала се пуних седам година у значајним музичким центрима као што су Беч, Рим, Њујорк и Лондон. Тренутно борави у Београду, где јој у одгајању 13-месечне ћеркице помаже породица, што јој омогућује да се несметано врати на оперску сцену. У жељи да сазнамо више о младој уметници сусрели смо се са њом непосредно пред концерт у Коларцу.
–Ово је мој повратак на сцену. Након порођаја тело и глас се промене и требало је времена да се вратим у форму. Недавно сам била на гостовању у Италији, певала сам у Трсту у Театру „Ђузепе Верди”, прво као Софи у опери „Вертер”, а потом главну улогу, Адину у Доницетијевом „Љубавном напитку”. Мој супруг Уго Рабек, оперски певач је Француз, до недавно смо живели у Паризу и он веома воли нашу земљу. Надам се да ћемо се одлучити да нам база и дом буду у Београду, каже Душица Бијелић.
Велику захвалност и поштовање наша саговорница има за своју професорку Људмилу Грос Поповић, сматрајући је заслужном за образовање које је стекла.
– Људмила је веома добра жена, пријатељ и професор. Помогла ми је много након губитка оца, пригрлила ме, а сада ме прати и даље брине о мени. На трећој години студија сам имала лепо искуство да будем у оперском студију Народног позоришта и видела да ту нема места за још један сопран. Зато сам отишла у свет. Усавршавала сам се на Универзитету за музику у Бечу, у Риму код Ренате Ското на Конзерваторијуму „Санта Ћећилија”. Први наступ на оперској сцени догодио ми се у Шпанији у Краљевској опери са једном од главних улога у Росинијевом „Повратку у Ремс“. Након тога сам боравила у Америци на Барт колеџу где сам радила на песмама и модерној музици, уз помоћ чувеног сопрана Дон Апшо. Ту ме је пратио професор Данијел Феро који је предавао на Џулијарду, а његови студенти су били велики певачи Кетлин Бетл, Ана Мофо итд. У његовим позним и мојим раним годинама ми смо се срели, дао ми је стипендију, тако да сам неколико лета путовала у Тоскану да учим на његовом мастер класу. На жалост, он није више међу нама и у априлу ћу путовати у Њујорк и певати на концерту који се организује у знак сећања на овог дивног уметника.
О утисцима када је пре три и по године примљена у оперски студио Ковент Гардена, у оквиру програма „Млади уметници” Душица каже:
– Аудиција је у Лондону трајала седам дана, било је то изузетно искуство, а пријавило се више од 200 сопрана, на крају су примили само мене. И тада почиње озбиљна припрема од две године, где се ради на техници, дикцији, фрази, музици, покрету, држању тела. Циљ је био да максимално упознате себе, своје тело, глас, способности. У програм су укључили психолога. Саветовали су нас да будемо своји, искрени са собом и да се без страха представимо публици. Одмах су кренуле мање улоге на великој сцени које су омогућиле да будем у контакту са најпознатијим певачима и диригентима на свету, да осетим прави живот опере. Сарађивали смо са Домингом, Аном Нетребко, Анђелом Георгиу, Сајмоном Ретлом, диригентом који је прави господин који ми је дао шансу да ме чују сви у главној роли. Певала сам мање улоге и замењивала веће и увек била спремна као да ћу сутра певати. Наступала сам као главни солиста у Пуланковој „Глорији” са лондонским Краљевским балетом.
Кад је реч о плановима Душица Бијелић их има јер њено време тек долази, не жели да говори унапред о томе док не потпише уговоре, само кратко каже:
– Видим себе на светским сценама, то себи желим и на томе радим. Наравно постоји и моменат среће који је неопходан.
