Једина права неизвесност везана за 50. Супербоул односи се на победника (у свим осталим „дисциплинама“ победник је корпоративна Америка) дуела између Каролине и Денвера. Ако је по кладионицама, најбољим барометрима професионалног спорта данас, предност од три до четири поена за подизање трофеја „Винса Ломбардија“ имају „Пантери“. Без обзира на то да су од 1991. само два пута „куће коцке“ из Лас Вегаса биле у минусу, ипак не треба олако отписивати Бронкосе.
Иначе, прошле године на Њу Ингланд и Сијетл је у казинима Неваде уплаћено рекордних 104.000.000 евра. Ове, од нормалних (резултат, ко ће бити МВП сусрета, итд) до најблаже речено чудних (колико пута ће се у току преноса неки играч насмејати у камеру, дужина извођења химне, боја безалкохолног пића која се просипа по глави тренера победничке екипе, итд), што на легалне (неупоредиво мање) а што на оне супротне опкладе у САД ће отићи око 3,8 милијарди евра.
У играма компјутерских симулација (са око 70.000 различитих ситуација били су „нахрањени“ рачунари) Каролина и Денвер су у егалу: клатно се незнато зањихало на једну или другу страну. Наравно, машине још увек немају душу, ал кривци за различите резултате су – вероватно клупски обојени програмери.
Што се тиче искуства играња на мечу над мечевима у предности је клуб из Колорада. Денвер је чак седам пута био учесник завршне приредбе: пет пута је поражен а два пута је славио. Пејтон Менинг, њихов квотербек беле боје коже и вођа, три пута се „уписао“ на Суперболу: једном га је освојио са Индијанаполисем (2007.) и два пута (2010. и 2014.) терен је напуштао погнуте главе.
Једини пут у Супербоулу Каролина је била 2004, када су их савладали „Родољуби“ Тома Брејдија, тада звезде у успону, а данас једног од најбољих квотербекова свих времена. Али, чета Кема Њутна, тамнопутог квотербека изванредних могућности, у сезони 2015/16 је у силном налету (рачунајући и плеј – оф скор им је 17 победа и један пораз) и просто „меље“ све пред собом.
Финале у америчком фудбалу у САД је круна свих спортских збивања, догађај који ова нација прати неупоредиво више него сва остала финална надметања (НБА, МБЛ, НХЛ) укуључујући и она међународна попут олимпијских игара и мундијала.
У америчком фудбалу, убедљиво најпопуларнијем спорту у САД, за разлику од кошарке, безбола или хокеја, могуће је одиграти само једну финалну утакмицу (тимови имају по 54 играча, на терену распоређених 11 према 11, подељени на напад и одбрану) и зато је све што је везано за Супербоул невероватно скупо, али и максимално профитабилно.
Иако су сви досадашњи Супербоулови означавани римским бројевима Лига је одлучила да „L” замени арапским бројем 50. Разлог је практичан: „L” је дизајнерима задуженим за обликовање лога задавао муке па је решење пронађено у старој доброј педесетици. А 51. Супербоул поново ће постати „LI”…
Дан резервисан за Супебоул је дан невероватног потрошачког лудила у САД.
За тако нешто велику заслугу имају четири националне телевизијске мреже које су за право тв преноса лигашких НФЛ сусрета, плус доигравање и Супербоул до 2022. године Лиги платили 27 милијарди евра. За данашњи Супербоул тв мрежа Си Би Ес је продала сав рекламни простор (око педесетак минута) по цени од рекордних пет милиона долара (4.480.000 евра по јучерашњем курсу) за полуминутни „е пе пе“ спот.
Без обзира на папрену цену, пропагандне поруке вишеструко су исплативе јер за 49,6 одсто Американаца важније су од саме утакмице, док ће их најмање 79 одсто становништва САД поново гледати на неком од друштвених медија (Јутјуб, Фејсбук, Твитер, Инстаграм, итд).
Али, из године у годину Супербоул је и најгледанији догађај на америчкој телевизији (заузима водећих десет места у конкуренцији свих врста програма), а прошлогодишњи између Њу Ингланда и Сијетла посматрало је 114.500.000 душа. Овогодишњи ће тв мрежа Си Би Ес радити са 70 камера: 36 ће бити тако распоређено да ће гледаоци два пута у току сваке четвртине моћи да буду у улози играча на терену, тј. видеће збивања као што их нпр. види Менинг када баца лопту ка саиграчима. Камере ће се налазити и у малим стативама на терену које означавају линију „тачдауна“ (погодак вредан шест поена), али и биће и покретне над главама играча на посебно инсталираним жицама. Зато је и разумљив овако огроман трошак оглашивача – предњаче произвођачи хране и безалкохолних напитака и пива и аутомобилска индустрија.
Пошто парица на парицу мора да се непрестано слаже, аналитичари су израчунали да за време Супербоула сваки гледалац унесе просечно 2.400 калорија и 55 грама масти. Па се после Американци жале као им нација постаје све гојазнија, али у трци гојазности и профита поражени се зна и пре старта.
Национална асоцијација ресторана САД објавила је податак да ће око 48 милиона Американаца наручити да им у домове донесу храну, док ће око 12 милиона житеља ове земље Супербоул посматрати у неком бару или кафићу.
Тако ће се на дан утакмице потрошити 13,9 милијарди евра. Највише за храну и пиће (скоро 70 одсто), а пут до стомака „поређаних“ испред тв пријемника пронаћи ће, уз остале ђаконије, и око 30.000 тона авокада (чувени гвакамола сос), 14.000 тона разних врста сланих грицкалица, десетак хиљада тона коштуњавих плодова, 12.000.000 пица, око 1.300.000.000 пилећих крилца и попиће се еквивалент од 500 олимпијских базена пуних пива.
Карата за „Левис стадион“ (завршен је 2014, изградња је коштала 1.070.000.000 евра, док је произвођач чувених фармерки коришћење имена две деценије платио 195.000.000 евра) у Санта Клари (савезна држава Калифорнија) одавно нема у продаји. Просечна вредност улазница износила је 762 евра. Али у стварном живота све је друкчије. Формула по којој се деле карте за Супербоул иста је годинама: по 17,5 одсто екипама учесницима, пет одсто домаћину, по 1,2 % иде осталим (29) НФЛ клубовима, а 25,2 узима Лига. Из претходно наведених контигената улазнице иду на он лајн продају или на „црно тржиште”. Ту се вредност мултипликује, па је тако права просечна цена улазнице чак 4.600 евра (крећу се у распону од 1.100 до 25.000 евра). За ложу са 20 места било је потребно дати 360.000 евра. Али, за утеху, храна, пиће, паркинг и одштампани програм, улазе у цену.
Медији преносе да се тренутна цена карата на нелегалним тржиштима Сан Франциска и Сан Хозеа (најближим већим местима) креће у распону од 4.000 до 8.500 евра. Како се знају ови износи? Па, лако: препродавци су улазнице нудили полицајцима у цивилу.
У страху од тероризма о безбедности учесника, гледалаца и целе регије брине се шездесетак владиних агенција. Традиционално небо над Санта Кларом у пречнику од 50 километара биће од 12 часова по локалном времену па до 21 час затворено за све летове укључујући и – дронове.
Такође традиционално, за све посетиоце је уприличен и врхунски естрадни шоу. Претходних година на листи извођача, поред осталих, нашли су се и Стинг, Дијана Рос, Шер, Мајкл Џексон, Тина Тарнер, Ју ту, Џејмс Браун, Селин Дион, Карлос Сантана, Пол Мекартни, Бритни Спирс, Кристина Агилера, Џастин Тимберлејк, Џенет Џексон, Аеросмит, Ролингстонси, Алиша Киз, Кети Пери, итд. Данас ће америчку химну пре утакмице певати Леди Гага, а у полувремену петнаестоминутни шоу имаће група „Колдплеј“ потпомогнута са Бјонси и Бруном Марсом.
