Клупску кошарку у некадашњој Југославији, а потом и у регионалној лиги, у великој мери су обележила и обогаћивала и велика ривалства. Стицајем околности многи шампиони су из разних разлога сишли са велике сцене (ОКК Београд, Босна, Југопластика), неки великани су у овом тренутку у фази „транзиције“(Партизан, Олимпија, Цибона и Задар), али барјак „љутих“ противника носе Црвена звезда и Цедевита. Дуели два тима почели су прошле сезоне да добијају обрисе ривалства, а за нешто више од годину дана састали су се чак осам пута. Финална серија АБА лиге („црвено-бели“ добила 3-1) била је увод у две које следе и у великој мери могу да одреде будућност клубова из Београда и Загреба. У Евролиги ће одиграти две утакмице које би једног од такмаца могле да одведу до историјског четвртфинала, а ускоро је и расплет за регионалну титулу. Цедевита и Црвена звезда састаће се у полуфиналу, а у три преостала кола пашће одлука који тим ће имати предност домаћег терена (игра се на две добијене).
Шампион АБА лиге лане је био успешнији, а Загрепчани су у овој сезони добили обе утакмице. У „Драженовом дому“ са 74:72, а у „Пиониру“ 80:79. Сутра је трећи, до сада и најважнији дуел, а први евролигашки. Звезда је у изгледнијој позицији, а да није „промашила“ победе у гостима против Ефеса и Дарушафаке, већ би комотно могло да се каже да је међу најбољих осам тимова у Европи. Победом мање Цедевита је још у игри, а евентуалном у сутрашњем дуелу, закомпликовала би живот „црвено-белима“, али и у веома изједначеној Е групи.
Квалитет је на страни нашег тима, што би уз навијачку снагу требало да буде довољно за победу, али Цедевита је тим који много боље игра ван Загреба, што је донекле и нормално с обзиром да нема армију навијача. У досадашњих 16 евролигашких утакмица има скор 6-10, али чак четири утакмице је добила на страни (Лимож, Армани, Ефес и Дарушафака). Концепцијом тима и тактички прилично је налик Звезди. Основа је чврста одбрана, нападачки се ослањају на игру „два на два“ са Биланом као реализатором (наспрам Цирбеса) и одличном шуту за три поена Пулена (93-31), Пилепића (45-22), Бабића (60-21) и Вокера (30-10). Тренер Вељко Мршић, некадашњи хрватски репрезентативац, откровење је еснафа у европским размерама и један од кључних фактора великог успеха. Има спремних десет играча за велику борбу у сваком тренутку, носиоци игре су искусни играчи Пулен, Вајт, Вокер, Пилепић, Билан, Бабић и Жорић, али форсира и младе, тако да су Катић, Муса, Мазалин, Жганец и Араповић већ увелико у бележницам моћних менаџера, чак и из НБА. За помоћника је узео странца, некада врсног играча, Италијана Поцека, који због невероватне енергије и оптимизма више доприноси тиму у психолошком него тренерском смислу.
И по инфраструктури сличност новопечених ривала је јасно уочљива. Цедевита има одличне услове за рад и широку базу, а што је уз стабилне финанисје сигуран знак да није инстант клуб. Десетогодишње улагање кошаркашког фанатика и успешног бизнисмена Емила Тедеског даје очигледне резултате. Оснивач и председник „Атлантик групе“ (међу лидерима прехрамбене индустрије у региону са препознатљивим брендовимаа – „Цедевита“, Гранд кафа“ и „Кокта“) генерални је спонзор Цедевите која је удружење грађана, а не приватни клуб, али из године у годину смањује учешће своје фирме у финансирању, али не на уштрб буџета. Резултати дају јасну слику којим путем иде најбољи хрватски кошаркашки колектив (шампион две последње сезоне) и троструки освајач купа, што ће новом ривалству дати још већу димензију.
