Beograd, 23. mart 2017. – Podrška građana suzbijanju sive ekonomije najveća je u poslednje tri godine i dostigla je rekordnih 94 procenta dok 60% smatra da je država odlučna da se izbori sa tim problemom, pokazalo je novo NALED-ovo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, koje je u februaru sproveo Ipsos strategic marketing.
Da je obim sive zone smanjen u poslednjih godinu dana smatra gotovo polovina ispitanika i vrlo dobro prepoznaju da su Poreska uprava i druge inspekcije odgovorne za suzbijanje sive ekonomije, ali problem ostaje nepoverenje u sistem otkrivanja i sankcionisanja rada mimo propisa. Čak dve trećine građana ocenjuje da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivom.
– Aktivnosti koje smo pokrenuli u decembru 2014. kada smo startovali sa izradom Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije danas daju efekte i pokazali smo zašto je važno raditi sistemski i u partnerstvu s privredom i građanima. Zakon o inspekcijskom nadzoru beleži odlične rezultate jer imamo skok od 15% novoregistrovanih firmi, kao i smanjenje broja firmi koje su se odjavile i prešle u sive tokove za devet odsto – izjavila je na predstavljanju istraživanja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.
Primetno je da građani nedovoljno prepoznaju svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije i 66% ističe da nije spremno da prijavi poslodavca koji zapošljava na crno, iz straha za radno mesto. Takođe, 80% ispitanika ne bi prijavilo radnju ili kafić gde ne dobiju fiskalni račun jer im nije potreban, ne žele da ulaze u raspravu ili smatraju da država o tome treba da vodi računa.
Veliki pomak jeste pad broja građana koji nikad ne traže račun, sa 50 na 29%, dok izazov ostaje kupovina na crno s obzirom na to da čak 20% građana bar ponekad kupuje akciznu robu (kafu rezani duvan, alkoholna pića, cigarete i benzin) na nelegalnim mestima prodaje.
– Privreda očekuje unapređenje inspekcijskog nadzora i bolju koordinaciju inspekcija, rešavanje problema parafiskalnih nameta i efikasniji rad tužilaštva koje je bitan faktor u suzbijanju sive ekonomije. Posebno je važna borba protiv nelegalne trgovine i šverca akciznih proizvoda jer se iz akciza finansira gotovo 30% državnog budžeta – rekao je Dragan Penezić, menadžer za saradnju s Vladom kompanije BAT, članice NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju.
S obzirom na to da smo tek na početku godine, dobra vest je da čak 40% građana zna da je 2017. proglašena za Godinu borbe protiv sive ekonomije i očekuje se da će gotovo svaki drugi građanin Srbije učestvovati u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“.
Da kampanja i nagradna igra daju odlične rezultate pokazuje i analiza Poreske uprave prema kojoj je promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru 2017. u odnosu na isti period prošle godine kod malih obveznika povećan gotovo 30% što je veoma značajno imajući u vidu da su kupci kod malih privrednih subjekata pretežno građani i da je tu siva ekonomija najzastupljenija.
Najznačajniji pomak kod malih obveznika zabeležen je u trgovini na malo i popravci motornih vozila gde je promet veći 837,5 miliona dinara ili 41%. Značajno više su promet evidentirali i u sektorima nekretnina (59%), informisanja i komunikacija (41%), administrativnim delatnostima (28%), građevinarstvu (21,5%), uslugama smeštaja i ishrane (12%).
Ovi rezultati ukazuju na veliki uticaj smanjenja sive ekonomije i porasta discipline u evidentiranju prometa i izdavanja fiskalnih računa što PU smatra direktnim efektom kampanje i nagradne igre. Indirektni efekat, ali podjednako važan, jeste stvaranje ambijenta u društvu koji pogoduje sprovođenju reformi iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
– Rezultat koji pokazuje rast evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa ne bi bio postignut da građani nisu insistirali na dobijanju računa. Širenje svesti o značaju dobrovoljnog poštovanja propisa i edukacija poreskih obveznika, kao i motivacija koju pružaju aktivnosti poput nagradne igre, jesu ključni alati za podizanje opšteg nivoa poreskog morala – izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
U nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ dosad je poslato 66 miliona fiskalnih računa i slipova minimalne vrednosti 5,2 milijarde dinara. Prema procenama organizatora, koje u vidu imaju različite poreske stope, učešće slipova i za osnovu uzimaju iznos na računima od 100 dinara, dosad se na ime PDV-a u republički budžet slilo najmanje 7,1 miliona evra.
LJ.P.