• BG

    Наставља се осипање НУНС-а: После Тамаре Скрозе, Данице Вучинић и Владимир Костић напушта НУНС због позајмице од 6 милиона динара од Драгана Ђиласа

    У жестокој расправи, која је оштро поделила учеснике ванредне скупштине НУНС-а, било је и захтева да се гласа о поверењу руководству због прикривања позајмице Драгана Ђиласа Медија центру и инсинуација на рачун Владимира Костића, који је о тој позајмици писао. Председник НУНС-а Славиша Лекић тврди да није довео у питање Костићев интегритет, али је током седнице рекао да он тај текст не би објавио и да се пита зашто је објављен годину дана после уговора са Ђиласом, који, према његовом мишљењу, као и према мишљењу многих других учесника скупштине, није споран

    Бурна, на моменте жестока, увредљива, непријатна расправа на ванредној скупштини НУНС-а поделила је 120 присутних чланова удружења, пре свега око позајмице Драгана Ђиласа Медија центру, који је ово удружење основало, али и око новинара Владимира Костића, који је о тој позајмици написао текст, а много пута је поменута и Цензоловка, која је тај Костићев текст објавила, као и Тамара Скрозза, која је после ове афере најпре напустила Извршни одбор, па онда и НУНС.

    Председника НУНС-а Славишу Лекића, који је рекао да такав текст не би објавио, подржао је, или бар није критиковао, највећи део Извршног одбора, али и велики део учесника скупштине који не виде проблем у одлуци директора Медија центра Бранка Глигорића (за коју је Лекић знао и подржао је) да позајми новац од политичара – познатог и по својим нападима на независне новинаре и медије, по оснивању таблоида и покретању првог ријалитија у Србији.

    Они су позајмицу правдали пословним прагматизмом, великом финансијском кризом у којој се МЦ налази, као и тиме што Ђилас за новац који је позајмио није поставио никакве услове. Један део новинара замерио је Костићу што није показао лојалност или што је текст уопште објавио, док су му други честитали на професионализму и подржали то што је критички писао о удружењу чији је члан.

    Председник НУНС-а Славиша Лекић оптужио је Костића за инсинуације, а њега и Цензоловку, која је овај текст објавила, питао зашто баш у том тренутку објављују бајату вест од пре годину дана.

    Костић је, у емотивном обраћању Лекићу и скупштини, оштро демантовао сваку инсинуацију, открио је да је Лекић раније инсинуирао да текст није Костићев, као и да га је још током интервјуа председник НУНС-а питао ко му је мета – Лекић или удружење чији је председник.

    Овај млади истраживачки новинар рекао је да се, пишући текст, водио искључиво професионалним разлозима, да о свом открићу није хтео да ћути зато што верује да је у интересу јавности да за њега сазна, а Лекића је подсетио да је НУНС ове године наградио истраживачку причу КРИК-а о „тетки из Канаде“, односно позајмици Александра Вулина – која је у тренутку објављивања била стара три године и нико је због тога не сматра бајатом.

    Владимир Костић, упркос значајној подршци коју је на скупштини добио од оних који мисле да је он одличан новинар и да је било у интересу јавности да се та прича објави, поручио је и да ће сутра (понедељак) иступити из чланства НУНС-а.

    Костића су подржали готово сви млађи чланови НУНС-а присутни на скупштини (Душан Машић је приметио да је мање од 10 одсто људи на скупштини млађе од 35 година), као и поједини истакнути новинари, истичући његову професионалност и принципијелност, али му је Лекић у једном тренутку рекао да његове речи доживљава као претњу. Таква констатација није била најјаснија, јер ни после преслушавања снимка са седнице извештачи нису приметили да је Костић ишта слично рекао.

    Костића је снажно подржао и Драган Кремер из Фонда за отворено друштво, који сматра да НУНС има велики проблем у комуникацији, да је Ђиласова позајмица скривена од чланства, да је сјајно то што је Костић истражио ту причу и што је она објављена, те је рекао и да мисли да је због тога руководство НУНС-а требало да поднесе оставку или да се гласа о њиховом поверењу. Ни овај, као ни неколико других предлога, председавајући Стојан Марковић није ставио на гласање.

    Расправљало се, повремено на непримерен начин, и о оставци Тамаре Скроззе на чланство у Извршном одбору, а касније и о њеном изласку из удружења. Она није присуствовала седници, што некима није сметало да кажу како не разумеју такав етички пуританизам.

    Било је новинара који су оштро бранили њено право на одлуке које је донела. Лекић је рекао да је и он раније размишљао и радио као Скрозза, али и да мисли да би сада било неодговорно тако радити испред организације коју заступа.

    Због значаја ових дискусија не само за чланове НУНС-а већ и за новинарску сцену, преносимо делове најзанимљивијих говора на ванредној скупштини НУНС-а. У сенци ове расправе, јуче се разговарало и о проблемима са доношењем медијске стратегије, пројектном суфинансирању медија и преговорима са Владом Србије.

    Лекић: Звао сам и Цанета Суботића и Николу Петровића

    Председник НУНС-а Славиша Лекић најпре је подсетио на то да је НУНС оснивач Медија центра д.о.о., Центра за истраживачко новинарство Србије, Фондације „Душан Богавац“, а индиректно и суоснивач две фондације којима је оснивач Медија центар – Фондације Медија центар и, како је Лекић рекао – „нажалост, Ебарт фондације“.

    Указао је и на финансијске проблеме Медија центра, који је 2014. дуговао 38 милиона, док је сада дуг смањен за 20 милиона. Рекао је и да је 2017. МЦ остварио „скроман профит“ и да у њега није урачуната позајмица коју је у мају те године узео од Мултиком групе д.о.о. у власништву Драгана Ђиласа.

    То је било непуна два месеца пошто је Лекић постао председник НУНС-а.

    Лекић је рекао да је због дугова МЦ и сам контактирао са неколико људи „из света бизниса“, као што су Станко Цане Суботић, кум Александра Вучића Никола Петровић, али да му се они нису јавили.

    Објаснио је и да НУНС, као оснивач, може Медија центру да сугерише програмску концепцију, али да нема права да се меша у пословну политику МЦ.

    Лекић је рекао да је директор МЦ Бранко Глигорић контактирао са Драганом Ђиласом, а онда цитирао део Костићевог текста са портала Цензоловка:

    Уговор, у који је Цензоловка имала увид, потписан је 11. маја 2017. године између Мултиком Гроуп, који је као директор заступао Драган Ђилас, и Медија центра, који је заступао Бранко Глигорић. Износ позајмице је шест милиона динара и исплаћен је у три рате, у мају, јуну и јулу те године. Цео износ би требало да се врати до 10. јула 2020. године, без било каквих других обавеза.

    Лекић наставља: Медија центар је – сада ме пратите пажљиво – од предузећа особе која није осуђивана и није под истрагом, узео позајмицу без камате, са роком враћања од три године, уз уговор у коме је дефинисано како ће се она обавити – са рачуна на рачун фирме.

    О томе сам известио чланове тадашњег Извршног одбора, није било гласања нити расправе. Ђилас није ништа тражио као противуслугу, ни од МЦ нити од НУНС-а, па његове услуге није користио ни током изборне кампање. (…)

    4. јуна ове године, 390 дана од потписивања уговора о позајмици Мултикома Медија центру, на порталу Цензоловка појавио се текст Медија центру НУНС-а Драган Ђилас позајмио шест милиона динара. У тексту су верно пренете моје речи. Разговарао сам и са другим саговорницима, и Бранком Глигорићем и Вукашином Обрадовићем, који нису имали примедбе на новинара који је написао текст.

    Мени је једино засметала инсинуација како ми, цитирам: Ђиласова репутација није сметала да прихватим позајмицу коју је Мултиком дао Медија центру. Нити сам тражио позајмицу, нити сам одлучивао о њој.

    Та инсинуација је наредних дана заузела насловне стране прорежимских медија.

    Да ли бих да сам био на месту Бранка Глигорића узео позајмицу од Мултикома? Да.

    Да ли бих да сам располагао информацијама које је имао новинар Владимир Костић, члан НУНС-а, објавио текст о томе? Не, не бих. Информација је стара годину дана, то је бајата вест и не бих је објавио.

    Текст новинара Костића на порталу Цензоловка појавио се у првом сату седнице Извршног одбора на којој је ИО конституисан и био је тема расправе 10 минута. Ја сам поставио питање свих питања када су у питању вести које су мало бајате – зашто баш сада? То исто питање сам поставио Влади Костићу.

    Једна колегиница у Извршном одбору имала је став да, са становишта колегијалности, тај текст не одобрава. Тамара Скрозза, тада чланица ИО, била је мишљења да сада не треба копати по томе, да новинар има права да пише о свему и да истражује. Рекла је да је погрешно узети позајмицу од политичара, али да, цитирам, „сад не треба тражити кривца, већ отклонити насталу штету“.

    Она је касније поднела оставку на место чланице ИО НУНС-а. То је сазнала Цензоловка. Цитат из Цензоловке:

    „Не иде ми у главу како су и зашто доведени у питање интегритет и лојалност колеге Владимира Костића који је написао текст о позајмици. Удружење које у својим редовима има новинара довољно храброг да пише чак и оно што удружењу не иде у прилог, требало би да се поноси“, цитирала је Цензоловка Скроззу.

    Колико су његов интегритет и лојалност доведени у питање, можда говори чињеница да је седам дана по објављивању текста Костић био предавач на новинарској радионици коју је организовао НУНС…

    Костић га прекида: Кажи када је заказана, не можеш ван контекста да причаш.

    Лекић: Дозволи да завршим.

    Костић: Ок, само води рачуна како причаш, причаш људима ван контекста.

    Лекић: Јесам ли нешто слагао?

    Костић: Да, јеси.

    Лекић: Шта?

    Костић: Причаш ван контекста, зато што је то предавање било заказано раније. Али, добро, заврши па ћу се ја јавити.

    Лекић: Ма колико непријатно било, морамо водити дијалог са Владом Србије.

    Лекић: Као разлог за оставку Тамара Скрозза је навела незадовољство тиме што је НУНС учествовао на састанку Координационог тела коме је присуствовала и Сузана Васиљевић. То не одговара истини. Координационо тело Владе Србије за дијалог са представницима медијских удружења у том часу није ни било формирано. То је Цензоловка касније исправила.

    На том Извршном одбору донет је закључак, или јасан став, стоји у записнику, и гласи овако:
    На састанку са премијерком Аном Брнабић поставити питање да ли на састанку учествује представник кабинета председника Републике. Ако учествује, рећи да ми нећемо учествовати у радној групи у којој учествују представници оних институција које за то немају уставна овлашћена.

    Дакле, став ИО је био да никакав представник из кабинета председника републике, била то и његова саветница за медије, не може учествовати у радној групи за израду медијске стратегије. Нико из његовог кабинета није учествовао у раду те радне групе, нити учествује данас.

    Ја Тамару познајем годинама и могу рећи да само пријатељи. Са Тамаром, за разлику од вас, делим страст, па и тешке речи кад пишемо или расправљамо о политици или стању у медијима. Знам да је за Тамару часније признати пораз и повући се него сести за исти сто и дебатовати са егзекутором.

    Тако сам и ја некад и размишљао и радио. Мислим да би данас, с ове позиције, то било неодговорно. Дијалог се мора водити са онима од којих вам нормалан опстанак зависи. Ма колико непријатно било, ми морамо водити дијалог са Владом Србије.

    ОДЛАЗАК СКРОЗЗЕ – НЕНАДОКНАДИВА ШТЕТА

    Неколико дана после Тамаре, оставку на место председнице Суда части подноси Даница Вученић:

    Ово је последица мог најдубљег професионалног уверења, да орган у који смо бирани и који носи назив Суд части, мора да има став у вези са темама које су, по мом скромном мишљењу, директно повезане са Кодексом новинара, актом који разумем као „библију“ нашег деловања. Читајући делове оставке Тамаре Скроззе, која је објављена на порталу Цензоловка, сазнајем и да је на Извршном одбору НУНС-а кроз расправу о новцу који је позајмљен од Драгана Ђиласа, доведен у питање интегритет и мотив новинара који је писао текст о Медија центру. Веома сам жалосна због тога и тешко ми је да поверујем да тако нешто може да се догоди у оквиру НУНС-а, а нарочито у оквиру Извршног одбора у који су бирани најбољи од нас.

    Лекић је цитирао и овај део из оставке Данице Вученић: „Имам свест о деликатности и последицама овог чина и ни на који начин не желим да наудим удружењу чија сам чланица дуги низ година.“

    Па наставља: Оставку је пренео портал Цензоловка, који је први пренео и да после две деценије активног чланства Тамара Скрозза излази из Независног удружења новинара Србије. Као разлог је навела да је, гостујући на Н1, генерални секретар НУНС-а Раковић рекао да је „својом недавном оставком у ИО НУНС-а нанела штету удружењу – што је оцена после које не види сврху свог даљег останка“.

    Лекић каже да је кључна реч у изјави Светозара Раковића док је говорио о изласку Тамаре Скроззе из Извршног одбора била – „ненамерно“, то јест да је Скрозза ненамерно нанела штету НУНС-у.

    „Ја заиста мислим да је одлазак сваког члана из НУНС-а штета по НУНС, а одлазак Тамаре Скроззе – ненадокнадива штета“, рекао је Лекић.

    ЦИНС: Дијалог о независности од оснивача

    Лекић: Од стране ЦИНС-а је уследила акција коју смо ми препознали као иницијативу за отцепљење од оснивача, док су млади људи у ЦИНС-у тврдили да је у питању акција у смислу њихове максималне независности. У писму цинсоваца НУНС-у каже се:

    Циљ нам је додатно јачање организације, те нам је стога потребна подршка оснивача као подстрек за даљи развој и напредовање.

    Подршку су добили, ИО НУНС-а је охрабрио колеге из ЦИНС-а да се изборе за апсолутну независност, како од оснивача, тако и од управитеља. У том смислу, заједничким снагама се ради на изради статута ЦИНС-а, а паралелно са тим ће неке ствари бити формализоване и кроз Кодекс којим ће убудуће бити уређени односи НУНС-а и његових ћерки фирми.

    Костић: Инсинуације Славише Лекића

    Владимир Костић: Извињавам се унапред, доста сам свим овим потресен. Као дугогодишњи новинар – и то стварно новинар – немам намеру да се правдам Славиши или било коме. Ја сам иначе добитник две НУНС-ове награде за истраживачко новинарство, добитник сам многих награда за истраживачко новинарство, којим се бавим 10 година. Али онда дође до тога да на чело НУНС-а буде изабран неко ко на овакав начин представља НУНС. Ово говорим као члан НУНС-а, не као новинар.

    Дошао сам овде да подржим колеге из ЦИНС-а, а не да бих причао о Ђиласу и било каквој позајмици. Надао сам се да неће доћи до овога до чега је дошло. Славиша све време понавља неке приче које су директна лаж.

    Најпре инсинуација у тексту (коју је раније поменуо Лекић, прим. нов.) не постоји. Не постоји из просто разлога што је он директно (у интервјуу током рада на тексту, прим. нов.) питан: „Зар вам није сметало то шта је Ђилас?“ Он је рекао: „Не, зато што Ђилас није криминалац…“

    Значи, ако у тексту пише да ти то није сметало (то што је МЦ позајмио новац од Ђиласа, прим. нов.), то је зато што си ти то рекао. Да ли је то инсинуација или чињеница? Реци сада овде пред свима! Ти си рекао да ја инсинуирам. Славиша, имам транскрипт!

    Дакле, није инсинуација. Инсинуација је оно што ти понављаш све време, у том смислу да говориш да сам ја, заправо, од неког инструисан на неки начин, да то није мој текст. Имам поруке у којима ти говориш „твој текст“ под знацима навода.

    Исто тако си ме, када смо радили интервју, питао: „Шта је циљ – ја или НУНС?“ Мене си питао шта је циљ, мој интегритет доводиш у питање! Ти? Само ми реци са којим аргументом? Ти као председник НУНС-а, организације која треба да се бори за права новинара, ти без икаквих основа доводиш у питање мој интегритет! Немаш никакве основе, немаш чињенице. Ти доводиш у питање интегритет новинара, ти радиш исто што ради и Вучић, буквално исто радиш!

    Што не прочиташ људима шта су рекли Пеђа Благојевић и Јована из Времена? Што не кажеш људима да су мени рекли да су лично имали проблем са том позајмицом? Што не кажеш то да Извршни одбор о томе није гласао јер ИО не гласа о томе? Молим те да не понављаш константно лажи и које се тичу мене и мог интегритета.

    Ја од понедељка више нисам члан НУНС-а, НУНС ме више не интересује. Ја сам одлуку донео и пре овога, ово је само кап која је прелила чашу јер константно понављаш исте ствари.

    Сви чланови Извршног одбора имају право да кажу шта год о овоме мисле, али знам да је мени замерено то што прво нисам дошао у НУНС. Ја сам пре свега новинар, а онда члан НУНС-а. Ја ћу прво текст да напишем, а онда могу да дођем на скупштину да о томе расправљам. Што нисте мене звали на Извршни одбор да причамо? Толико ненормалних конструкција типа „зашто сад?“.

    Ја не знам да ли знаш да је Њујорк тајмс недавно објавио текст о Трампу и његовом оцу који му је још пре седамдесетих година пренео богатство. Да ли знаш да сте ове године доделили истраживачку награду КРИК-у о „тетки из Канаде“, а тај је процес био 2014. године? Зашто они сад о томе пишу? Па зато што постоји нешто што се зове јавни интерес и он не застарева!

    Ако ти нешто није јасно, можеш мене да питаш, али те молим да у јавности или на вашим извршним одборима не узимаш мене и мој интегритет у уста, рекао је Костић у веома емотивном обраћању.

    Лекић: Поновићу, ничим нисам довео твој интегритет у питање.

    Кремер: Требало је да поднесете оставке

    Драган Кремер: Ова тачка је требала да буде покренута много раније. Један од основних проблема је комуникацијски. Наиме, у прошлогодишњем извештају Медија центра постоји ставка у рубрици „Позајмице“ од неких шест милиона. Али је, бар чланству НУНС-а, заклоњено од кога је та позајмица. Очигледно, извор те позајмице није небитан за многе чланове НУНС-а. Да смо то знали, тада бисмо о томе расправљали.

    Са становишта неког ко има извесно новинарско и уређивачко искуство – да ли је то вест? Да, и те како је вест. Можемо да се изјашњавамо ко би је објавио, а ко не би. Зато што је тада откривено. Уговор јесте из маја 2017, али ми нисмо о томе знали. А нарочито нисмо знали од кога је.

    Дакле, да, за мене је врло јефтино политиканство питати зашто је баш тад објављено. Много је важније шта је објављено и да ли је то тачно. Добро је да смо сазнали, макар и са великим закашњењем – и тачно је.

    Такође мислим да Цензоловка, која је више пута помињана, не треба ништа да се правда. Обавила је одличан посао, а исправила је и своју грешку (у тексту о оставци у ИО НУНС-а, прим. нов.), како то струка налаже.

    Жалосно је то што (за Ђиласову позајмицу, прим. нов.) ми, као чланови НУНС-а, не сазнајемо ни од Надзорног одбора ни од Извршног одбора – очигледно имамо уска грла у комуникацији. То укључује и председника и доживотног секретара. Иначе, још нека НУНС-у блиска удружења имају доживотног секретара (чује се добацивање Светозара Раковића: „Срам те било“).

    Треба о свему томе причати, јер ће ти проблеми потпуно да потопе НУНС и довешће до одлива чланства. Очигледно није проблем ни у само две оставке поменутих колегиница, јер су у ИО оставке почеле раније, само што то нису хтеле да износе у јавност.

    Пошто члан 2 Статута НУНС-а јасно говори о политичкој независности, остаје да свако од нас, по свом убеђењу, одговори да ли је позајмица од фирме активног политичара, са његовим потписом као директора, да ли је то кршење тог члана (гласно негодовање). Можемо да гласамо о томе.

    Филип Младеновић: Није позајмио НУНС-у него Медија центру, то је фирма. Чекајте, људи моји!

    Кремер: Пошто је позајмица прихваћена и у тренутку када ми сазнајемо проблем – то јест, од кога је позајмица – од средстава за минимизовање штете… вероватно више није могуће извести враћање новца, јер је већ утрошен – надам се бар да је помогао Медија центру.

    Моје убеђење – пошто мислим да је то био недопустив чин – и пошто мислим да је то можда и највећи ударац на репутацију НУНС-а као независног удружења (гласно негодовање, Кремер мора да гласније говори да би га чули), моје лично убеђење је да сви они који су учествовали у томе или они који су знали, али су били Коштунице па нису знали у надлежним органима, требало је да поднесу оставке. Нису их поднели, па ће сад ако их поднесу бити мање од помоћи за санирање те штете него да су те оставке (раније) поднели.

    Такође можемо да кажемо да је ово врло тежак тренутак у коме би такве оставке угрозиле НУНС.

    Можемо да гласамо о поверењу председнику, секретару, овом и оном одбору, или да тражимо да буду смењени.

    Младеновић (добацује): Ма да се укинемо, најбоље!

    Кремер: Не, није! То су, нажалост, једини начини да ово удружење преживи, а да има смисла. Ја сам убеђен да ће са оваквим начином руковођења – и то се не односи само на садашњи састав – да ће дефинитивно потонути. И то загрљено са Медија центром. Једини начин је да се раставе, мислим да ће појединачно имати веће шансе. Исто важи и за ЦИНС.

    Јасно је да НУНС нема ресурсе за ПР службу, портпарола итд., али би требало више рачуна да се води ко, кад и каква саопштења издаје, ко где гостује и ко шта говори… У ИО је уско грло, неки људи одлазе јер не могу у том телу да нађу решење за тај проблем. А онда секретар излази на телевизију и даје своје коментаре – или можда усаглашене коментаре руководства НУНС-а, који изазивају још горе ефекте. Најмања штета је што је Тамара Скрозза, као позната чланица НУНС-а, изашла из удружења – много је већа штета то што је, консеквентно, изашла из Комисије за жалбе Савета за штампу. То је за општу ситуацију много већа штета. Дајте да се саберемо и ствар решавамо у својој кући.

    Слична штета је што је НУНС преко своје ћерке фирме Медија центра сувласник своје унуке фирме Ебарта. Чему служе саопштења НУНС-а против Медија центра – који факат јесте нетачан и штетан – а да истовремено НУНС ништа не предузме, било да се одрекне свог учешћа у власништву Ебарта, било да, ако може, постигне да Ебарт ради много боље, сходно реалној ситуацији. Чему испаљујемо саопштења?

    Филип Младеновић: Ја немам никакав проблем са тим што је Медија центар узео позајмицу од Ђиласа, који је био наш колега новинар пре него што се обогатио, са њим сам сарађивао на Б92.

    Љиљана Зоркић: Увек је било проблема међу нама када су појединци толики чистунци, да због своје сујете не могу да донесу одговарајуће закључке. (…) Овде се млади колега Костић жести, а он је мислио да је та позајмица важна вест и он ју је објавио. Али не знам зашто се толико жести и зашто мисли да је његов интегритет угрожен ако неко сматра да то није тако важна вест.

    Ја не знам зашто се сви овде понашају као да је Ђилас неко од кога треба бежати као ђаво од крста.

    Зашто се овде понашају као да су из Вучићевог кабинета када неко помене име Ђиласа?

    Не разумем! Мора то неко прво да ми објасни – зашто се овде уопште поставља питање зашто је направљена та позајмица. Да ли је она направљена да би се сахранио Медија центар и НУНС или да бисмо изашли из кризе у коју смо запали?

    Мислим да људи своје сујете… Ја поштујем колегиницу Тамару Скроззу, али мислим да такво истеривање пизме, да је то један менталитетски потез који није вредан пажње и мислим да ово удружење не би требало да сноси последице… (бурно реаговање појединаца, чује се: вређамо се овде, није у реду…).

    Председавајући Стојан Марковић позива да се не говори увредљиво, поготово о онима који нису присутни и не могу да реагују (Скрозза није присуствовала скупштини удружења из ког је иступила).

    Слободан Арежина: Ја сам кривац за одржавање ове скупштине, јер сам то предложио Извршном одбору. НУНС је институција од огромног значаја за све нас, за целу државу, за све грађане. И зато што сам био сигуран да је НУНС једина институција у којој се овакве ствари могу демократски расправљати. (аплауз)

    Треба да занемаримо било какав лични интерес, него да гледамо како ћемо изаћи на пут. Ја вас молим да не говоримо о томе да ли је требало или није позајмити, да ли је Ђилас овакав или онакав, да ли би неки други политичар био бољи, да ли је Скрозза оваква или онаква, него да видимо шта радити даље.

    Арежина је апеловао на Владимира Костића да још једном размисли о одлуци да изађе из НУНС-а.

    МАШИЋ: СВАКА ЧАСТ КОСТИЋУ НА ПРИЧИ, АЛИ РАЗУМЕМ ЛЕКИЋА

    Душан Машић: Придружио бих се апелу Арежине да Костић размисли о томе да ли ће бити члан НУНС-а јер људи попут њега су и те како потребни овој организацији. Ја сам имао 28 година када сам био члан Извршног одбора, заиста бих волео да више од половине ИО буду људи испод 30 година. Нама фали не друга, нама фали и трећа генерација новинара. (…)

    Када радите у некој организацији, постоје тренуци са којима се можда и као човек не слажете, али да та организација мора да донесе одлуку која је можда и против ваших личних уверења, али је добра за организацију. Такве ствари морате да разумете.

    Ја се не слажем са Кремером да је скандал и недопустиво то што је Медија центар узео позајмицу. Разумео сам Славишину причу о процедурама доношења те одлуке, као што сам разумео и зашто је Костић направио ту причу. Наравно да је требало и свака част што је направио ту причу. Али не видим да око тога треба некоме да скидамо главу, већ да размислимо шта је оно што даље треба да урадимо.

    Драган је у праву када каже да постоје ствари које нису добре – комуникација, начин на који се одређују стратешки циљеви, наступање у јавности итд. Славиши сам рекао пре неколико дана, уколико је Предраг Сарапа члан НУНС-а, ја нећу бити члан НУНС-а (Није, чује се из публике, прим. нов.).

    То је порука коју НУНС треба да шаље – с ким ми нећемо да будемо. Ја нисам колега са Вучићевићем нити са Горданом Узелац, они нису новинари. Ја не желим да будем у удружењу са људима који нису новинари. (…)

    Зашто немамо више од 10 одсто људи који су млађи од 35 или 40 година? Јесте НУНС у кризи, не мислим да је изгубио репутацију. Мислим да је све ово несрећно одрађено. Разумем зашто су Тамара и Даница поднеле оставке, иако мислим да то није добро, пре свега за удружење и да је нанело штету удружењу. Биће још горе ако сви ми из неких својих личних разлога крећемо да иступимо када нам се не свиђа.

    ЦИНС је израстао у сјајну организацију, освојио је међународне награде. Не бих се задржао ни на половичном решењу, пустио бих ЦИНС да постане права организација, да се бори да квалитет истраживачког новинарства буде још већи, а ја ћу као члан НУНС-а да будем поносан што је моје удружење изнедрило једну такву организацију.

    Захвалио бих се свима из ЦИНС-а на заиста великим стварима које су урадили свих ових година. Ако желе да наставе даље сами, имају моју пуну подршку. Мислим да НУНС треба да слави што је успео да направи једну такву организацију.

    Спаић: Руководство погрешно хендловало причу о позајмици

    Тамара Спаић: Одлично је што је сазвана скупштина, међутим – начин на који смо почели да причамо о томе доводи у питање значај НУНС-а. Као што је рекао Арежина, ми овде морамо да говоримо на начин да ова организација опстане. Не можемо да се свађамо и поново нападамо интегритете других. Славиша, ја те подржавам и јако волим што си председник НУНС-а, али начин на који си поново ушао у ту причу је погрешан.

    Да ли је у немогућој ситуацији добро узети новац од тајкуна и од активног политичара – о томе можемо да гласамо. Али то је много мање важна ствар од питања како функционише и како се одлучује у оквиру НУНС-а. Начин на који је НУНС, односно руководство хендловало целу причу о тој позајмици је – погрешан. Утолико се слажем са Кремером. То је оно што је овде убацило бомбу.
    Ја сам за прагматизам, подржавала сам и Ђинђићев прагматизам, подржавам и прагматизам НУНС-а и Медија центра и вероватно бих, да ме неко притисне, гласала, са ужасном мучнином, да се узме тај кредит (Ђиласова позајмица, прим. нов.). Да ли је важно да се зна да узимамо тај кредит? Јесте. Да ли се људи овде осећају изданим што практично то кријемо? Одлично је… ми треба да као НУНС подржимо истраживачког новинара који је направио сјајну причу. Да ли ми је било драго што се то појавило на Цензоловци? Па није, било ми је мука! Па свима нам је овде било мука, не бисмо били чланови НУНС-а.

    Али то морамо да расправимо овде. Да ли је требало да ти даш оставку у том тренутку (обраћа се Лекићу, прим. нов.), односно да ти, па после Света, излазите, денунцирате и правите проблем још већим? Ви очигледно не разумете у чему је проблем нашег револта. Па не можете нападати интегритет новинара! Па то (што је Костић објавио, прим. нов.) јесте вест!

    Бранко Глигорић, директор Медија центра: Кад седите у кафани и коментаришете да ли је добар овај или онај наслов, колеге вам кажу како изигравате уредника. Неки овде изигравају директора Медија центра. Говорим новинарским речником, па ћу још једну ствар тако рећи: Како се зове појава када неко у редакцији направи списак непожељних саговорника? Цензура. А како се зове када неко директору Медија центра д.о.о. направи листу непожељних пословних партнера? То је потпуно исто.

    Људи који се на овај начин изјашњавају су цензори и немојте то да радите. Када покушавам да изведем Медија центар из ситуације у коју су га претходне генерације у НУНС-у својом непажњом довеле, допустите да то радим на начин на који мислим да је најбољи. Када сам склопио уговор са НУНС-ом, нико ми није предочио листу непожељних пословних партнера.

    На страну шта ја мислим о Ђиласу – када сам са њим склапао уговор, гледао сам да ли је то пословно добро за Медија центар и да ли постоји неки услов – никакви уступци нису тражени.

    Бранко Чечен, директор ЦИНС-а: За све у ЦИНС-у је Ђиласова позајмица била етички проблем. За организације сличне нашој, по угледу на које смо настали – то питање се не поставља. То није питање нечијег личног става – то је принцип. Наш став је етички и заснива се на томе шта смо ми научили о томе.

    Постоји велика разлика у схватању тога између нас и НУНС-а. Ми имамо проблем и зато смо отворили дијалог са НУНС-ом. Видећемо како ће се завршити. Мислим да је то добар начин, иако нисмо лако дошли до тога.

    Ја се надам да ће се завршити компромисним решењем у коме ће НУНС остати оснивач, али ће и формално свако одлучивање о уређивачкој политици ЦИНС-а бити независно. НУНС никада није утицао на уређивачке одлуке ЦИНС-а, али су принципи и етичке одлуке за нас веома важни. Да није тако, ми не бисмо постигли успехе које смо постигли. Да ми унутар ЦИНС-а не одлучујемо тако демократски како одлучујемо, не би се формирали тако добри новинари, не бисмо имали толико индивидуалних и групних награда.

    Они су ти који су млађи од 40 година, они су ту и они овако мисле. Дијалог између нас је веома важан јер другачије нећемо доћи до било чега осим до сукоба.

    Борис Ангеловски: Није споран начин на који послује Медија центар, сада има добре резултате. Није спорно ни то што сте направили добар пословни дил, направили позајмицу без камате. Ја причам да је проблем НУНС-а са етичке, новинарске стране. Са могућим последицама да то сутра неко „натовари“ НУНС-у. Ми овде причамо о томе да ли је за новинаре – поготово млађе – етички неприхватљиво да се од политичара позајмљује.

    Жељко Бодрожић: Нико није на Извршном одбору рекао да је Влада Костић погрешио, да га због тога треба осудити зато што се том темом бавио и што је објавио текст. Ево, данас је доста младих чланова ту, а да не говоримо о овој теми – њих не би било. Све што се после тога дешавало било је на нивоу глувих телефона, неспремности да се разговара.

    И на крају долази одлука ЦИНС-а да иступи из НУНС-а и захтев од нас у Извршном одбору да признамо да смо ми на неки начин „срамота“. Ја сам био за то да ако пустимо ЦИНС из НУНС-а, да се онда сами распустимо зато што више немамо моралних права да постојимо.

    Значи, ни у једном тренутку није постојао негативан став према томе. Сви смо затечени – немамо решење за Медија центар, а истовремено сви желимо да будемо слободни, да немамо бандаже које вучемо са собом. Добро је што после разговора са ЦИНС-ом то иде у добром правцу. Све што је ЦИНС радио свих ових година је добро, сада треба да имају пуну независност и то треба формализовати уговором.

    Биљана Степановић, потпредседница ИО: Првог дана, мене је као и остале чланове ИО лупило у главу то са том Ђиласовом позајмицом. Рекла сам ИО да, ако би ме неко питао да ли бих ја узела позајмицу од Ђиласа – кога нисам упознала – за моју фирму, вероватно не бих. Али то трпи моја фирма и моја породица. Да ли бих то радила као директор Медија центра – нисам сигурна. У том случају бих можда угасила оно што ја нисам отворила, донела бих проблем НУНС-у и то би имало домино ефекат.

    Са овим искуством, мислим да на то не бих имала право. Ја сам та која је рекла да ја тај текст не бих објавила. Питам: Имам ли ја право на свој став? Неке друге колеге кажу да је то новинарство и да је то изван свих других принципа, ја то уважавам. Али имам ли ја право да кажем да у мом координатном систему, у мојој номенклатури вредности, постоји нешто изнад новинарства? Ја сам човек лојалан и ја бих прво дошла у НУНС и ја то сматрам лојалношћу. И не желим да ми неко због тога суди, имам право на своје мишљење.

    Аутор: Перица Гуњић ИзворЦензоловка

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com