У последње четири године најуспешнији такмичари на међународним олимпијадама знања из наше земље били су ученици нишке Гимназије Светозар Марковић и београдске Математичке гимназије.
Логично, београдска школа је, са низом других квалитетних образовних институција у Србији, изабрана за школу од националног значаја.
То признање није само декларативно, већ има суштински значај.
Школе са статусом установе од националног значаја много лакше обезбеђују новац за путовања на такмичења својих ђака.
Нишлије су, попут онога што имају друге школе широм Србије, исту ствар тражиле и за своју школу, за своју децу и професоре којима се поносе.
Деловало је логично јер ниједна школа из Нишавског округа нема такав статус, па је то изгледало и као исправљање дугогодишње неправде.
Ученик Гимназије Светозар Марковић Жарко Ранђеловић освојио је две узастопне златне медаље на математичким олимпијадама чиме је остварио чудесан успех и надмашио све своје другаре и вршњаке из Београда.
Сјајне успехе бележила је и ученица Гимназије Светозар Марковић Анђела Шарковић која је освојила бројна одличја на олимпијадама, балканијадама, светским, европским и медитеранским првенствима.
Ова два бисера Ниша и Србије, видевши однос према свом граду нису имали пуно избора након завршетка средње школе.
Наставак школовања у иностранству наметао се као једини избор у земљи која је заборавила свој југ, свој Ниш.
Професор математике у Гимназији Светозар Марковић Милош Милосављевић годинама ствара шампионе нажалост наставља да ствара генијалце али не за српске факултете него за Кембриџ, Оксфорд, Ломоносов …
Али не лези враже, из Министарства просвете не само да гимназија Светозар Марковић није награђена заслуженим признањем, већ је и кажњена.
Мудраци у Министарству просвете су утврдили да треба да се угаси чак 20 одељења у средњим школама у Нишавском, Топличком и Пиротском округу.
Ових дана нишком чаршијом прострујала је вест да „надлежни” у престоници припремају предлог да се у нишким гимназијама укину билингвална одељења, у којима се настава изводи паралелно и на српском и француском, или на српском и немачком језику.
Оцењено је „да ова и оваква одељења у Нишу нису испунила очекивања”.
Тиме ће и Гимназија Светозар Марковић бити ускраћена за једно или више одељења.
Да однос према овој Гимназији није случајност него пракса према Нишу, показује и пример, Електротехничке школе „Никола Тесла”.
Захтеву да се гасе одељења у најпознатијој нишкој средњој школи која покрива област техничких наука поред запослених и руководства ове школе, Министарству и одговорнима посебне молбе упутили и градоначелник Ниша, Кластер напредних технологија, Кућа кластера, Савез инжењерско-техничких организација града Ниша и Заједница електротехничких школа Србије.
А пуну подршку пружио је и Електронски факултет Универзитета у Нишу, с посебним разлогом – управо из нишких гимназија и стручних техничких школа регрутују се најбољи студенти.
Протеклих година Ниш је добио пуно шамара из престонице.
Уместо отпора, после сваког следећег, некадашња ‘’јужна’’ престоница Србије је бивала све понизнија према београдским, чачанским, крушевачким, јагодинским, крагујевачким, новосадским и осталим лидерима и лидерчићима.
А све је кренуло од продаје Дуванске индустрије Ниш.
Од сваке приватизације у престоници београдски буџет је добијао 50% новца.
Житељима Војводине је такође од сваке приватизације остајало 90 посто новца у покрајинском и локалним буџетима.
Нишки новци никако нису могли да се “скрасе“ и задрже на југу Србије.
Од приватизације нишких фирми 95% је ишло у републички буџет, док је Нишлијама остајало само 5 процената.
Следећи корак било је гашење Радио Ниша, бренда и симбола града на Нишави.
Радио Ниш је формиран 1946. године. Имао је и међународну дозволу и фреквенцију добијену у Женеви 1975. године, некада 2 канала, чуо се у пола Европе, али је 2010. године свирепо угашен.
Београдски “стручњаци“ и “експерти“ су проценили да је његово постојање велики трошак.
Што би постојао Радио Ниш када већ постоје по четири канала Радио Београда и четири канала новосадског радија.
Од Нишлија се ипак очекује да плаћају таксу од 1800 динара годишње за тих осам радио канала.
Ако имају 2,3 бројила наслеђених од деде или оца, плаћаће он Радио Београду и 3600, 5400, 7200 …
У супротном, ето их извршитељи који ће спровести строг закон, али закон!
Кога брига што Нишлија не може да слуша свој градски радио или гледа градску телевизију.
Упркос Медијској стратегији, Влада је донела медијске законе којима је Ниш остао и без регионалног јавног сервиса.
Без трунке узбуђења и емоције, као најнормалнију ствар, на промоцији књиге у београдском Медиа центру рече писцу ових редова професор Раде Вељановски да само наиван човек може да тражи за Ниш оно што има Нови Сад.
Почех да се пресабирам, да ли сам само наиван или уједно и луд? А чињенице су неумољиве …
Ниједна значајна републичка функција у протекле четири године није припала Нишлијама.
Док су Чачани имали двоје министара, Ниш је био и без министра, заменика министра, помоћника министра, државног секретара, директора неког републичког јавног предузећа или челника неког од важнијих управних или надзорних одбора са републичког нивоа.
Седиште Аик банке пресељено је из Ниша у Београд, укинути регионални огранци у Нишу ЕПС-а, Телекома, Привредне коморе …
Никако да се нађе новца за измештање железничке пруге из центра Ниша …
Недавно на митингу СНС-а у хали Чаир, никоме из Ниша није дозвољено да говори.
Замислите да је тог тренутка хала Чаир остала празна … Да је Онај који нам не дозвољава да говоримо у свом граду остао без публике, без аплауза, скандирања, овација …
То је јасан наговештај да ће се и наредних година наставити овакав маћехински однос према Нишу и Нишлијама а ми смо показали да ћемо и даље својевољно пристајати на све то.
Као да су властодршци заборавили где је пао на испиту Слободан Милошевић и где се покренуо точак промена деведестих година о којима се толико много прича а из којих се ништа није научило.
Љ. П.