NATO će proširiti operacije prvi put od kraja Hladnog rata, usled manjka poverenja prema Rusiji, a priprema i unapredjenje načina komandovanja svojim trupama i njihovog razmeštanja, uključujući stvaranje dva nova komandna centra.

Ministri odbrane članica NATO usvojiće na dvodnevnom sastanku, koji je počeo danas u Briselu, plan stvaranja dva nova komandna centra alijanse jedan za zaštitu morskog koridora kojim se vojnici i oprema prevoze iz SAD preko Atlantika, a drugi za nadgledanje kretanja vojnika u Evropi.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je novinarima pred današnji sastanak u Briselu da je tom vojnom savezu „potrebna komandna struktura koja može da garantuje da prave snage budu na pravom mestu s pravom opremom u pravo vreme“.

Stoltenberg je rekao da će najavljeni potez ojačati mobilnost vojske, obezbediti bolju zaštitu morskih koridora na Atlantiku i povećati svest 29 članica NATO o bezbednosnim pretnjama u evroatlantskoj oblasti.

Pred kraj Hladnog rata, pre gotovo 30 godina, oko 22.000 ljudi radilo je u 33 komandna centra NATO, ali je njihov broj smanjen na manje od 7.000, a broj komandnih centara na sedam.

„Smanjili smo komandnu strukturu na kraju Hladnog rata jer su tenzije splasnule. Kada se svet meja, i komandna struktura mora da se promeni“, rekao je Stoltenerg.

NATO je rasporedio oko 4.000 vojnika u tri baltičke zemlje Estoniji, Letoniji i Litvaniji, i u Poljskoj, kako bi te svoje članice uverio da je alijansa spremna da brani njihove granice od susedne Rusije. Ti vojnici su razmešteni kao odgovor na rusko pripajanje ukrajinskog poluostrva Krima početkom 2014. godine.

Stoltenberg nije danas otkrio gde će biti novi regionalni komandni centri, dodajući da će to biti objavljeno u februaru, ali je izdvojio centralnu geografsku lokaciju Nemačke u Evropi, čime je nagovestio da bi u toj zemlji mogao da bude jedan komandni centar. Poljska je takodje jedna od mogućnosti.

Portugalija, Španija i SAD su moguće lokacije za novi komandni centar za Atlantik.